Чекови се вратили на велика врата

Пре него што је рецесија добро продрмала трговачке рафове, продавци у налету искрености нису крили да им се најмање исплате купци који „скидају вишње са шлага”. У шали су тако звали оне муштерије који су у радњу улазили са списком и акцијским каталогом, а корпу углавном пунили трговачким робнима маркама. Криза је, међутим, добар део потрошача претворила у оне који скупљају вишње са шлага, а највећи трговачки страх постао је њихова реалност.

Беспарица је вратила чекове у моду, спискови су поново постали обавезан реквизит приликом сваке куповине, а трговачке марке пуне готово сваку корпу. Снижења се прате много више него раније, купује се само неопходно и то не више у хипермаркету, већ у радњи на ћошку.

Петар Богосављевић, председник Покрета за заштиту потрошача, каже да су купци у Србији у току кризе сазрели.

– Потрошачи су научили да траже максимум за свој новац. Мање се жале када дође до неспоразума с трговцима, већ сада зову унапред да се распитају о могућим проблемима. То значи да су купци постали опрезнији приликом куповине, што је веома добро – оцењује Богосављевић.

Статистика открива да су купци, на пример, у току протекле године пазарили више него икада робу на снижењима. Многи су престали да одлазе у хипермаркете, вратили су се мањим продавницама у комшилукуи куповали знатно мање него претходних година, показују подаци ГФК агенције за маркетиншка истраживања. Око 16 одсто потрошача престало је да одлази у велике куповине, а 30 одсто купаца више не може да приушти импулсивну куповину.

– То значи да пазаре искључиво плански, а занимљиво је да великом куповином испитаници сматрају ону у којој потроше свега око 4.000 динара. Многи чак и куповину планирају у складу са снижењима – објаснили су.

У агенцији ГФК су закључили да широк асортиман робе више није главна конкурентска предност трговаца, већ је сада то место становања, па иако се већ годинама смањивао број малих радњи, у последње три године тај тренд успорен. Може се рећи да је чак понегде дошло и до „ренесансе малих продавница”. А разлог је јасан – иако су хипермаркети јефтинији, у мањим радњама се купује искључиво наменски. Иде се по два или три артикала, а не по пуна колица.

Да су купци променили навике од почетка кризе, потврђују и у водећим трговинским ланцима. У „Делта максију” кажу да је у њиховим „Темпо” хипермаркетима, у поређењу с јулом 2008. године, односно периодом пре кризе, дошло до благог раста продаје основних намирница, али до већег пада тражње за електроником, намештајем, расветом, лампама, а слично је и у „Макси” супермаркетима. Исте трендове уочили су и други трговци.

– Приметно је да се потрошачи рационалније понашају у куповини и чешће купују артикле који су на акцијама, што директно утиче на повећану продају акцијских артикала у односу на остале производе. Најчешће су то сезонски производи попут воћа и поврћа, безалкохолних пића и воде, али бележи се раст и код свежег меса и намирница за припрему јела – наводе у „Идеи”.

Уместо артикала познатих произвођача, многи купци почели су да, због ниже цене, пазаре до јуче мало познате производе трговачких робних марки. У „Делта максију” процењују да је учешће производа њихових приватних марки у промету прешло 11 одсто.

Осим промене структуре потражње, потрошачи су од када је почела криза променили и навике у плаћању. Чекови су се вратили на велика врата. На њих, у просеку, опада око 15 одсто промета у малопродаји, а у агенцији ГФК су проценили да је број чекова у току 2010. године увећан 30 одсто, са 600.000 на више од 800.000. То потврђују и трговци.

– У нашим продајним објектима десет одсто потрошача плаћа чековима, 23 процената картицама, а остали готовином. У „Максију” готовином и картицама плаћа готово 95 одсто купаца, док у „Темпо” центрима готово сваки шести потрошач користи чекове и могућност одложеног плаћања. У току викенда њихов број се увећава – кажу у „Делта максију”, док су у СОС маркетима, недавно рекли да у продавницама за социјално угрожене чекови у промету учествују чак између 18 и 20 одсто.

С. Деспотовић