Беспарица отрезнила грађевинце

За грађевински сектор криза као да је била отрежњење рећи ће злобници. Током три рецесионе године научили су да је реално очекивати профит од пет до 10 одсто, а не 40 и више процената, како је то било донедавно, када је грађевинарство важило за најуноснији бизнис у Србији. Криза се на овај сектор највише обрушила, тржиште некретнина је замрло, па и највећи инвеститори имају муку да поврате уложено.

Зна се да Мирослав Мишковић још није продао станове у насељу Белвил или да Ђорђо Антељ, власник „Гемакса”, по цени нижој од 1.000 евра за квадрат у Крњачи тешко успева да пронађе купце. Као и то да су Драгану Копчалићу, власнику „Монтере”, испред носа измакли велики послови на државном пројекту изградње станова у насељу Степа Степановић, иако је некада његова фирма важила за једну од успешнијих у овом сектору. Времена и бонитет предузећа су се изгледа променили па банке нису хтеле да кредитирају зграде које је „Монтера” требало да гради на месту бивше касарне.

Ђорђо Антељ, власник грађевинске фирме „Гемакс”, каже да у овим тешким временима само гледа да му радници буду упослени и да им на време обезбеди плате.

– Увек смо били рационални и пре кризе и за време ње. Али џаба рационална потрошња ако не можете да наплатите сва потраживања. Разни инвеститори нам дугују више од 2,5 милиона евра. Тешко добијамо рефинансирајуће кредите да то премостимо – каже Антељ.

Његова фирма је, како наводи, пре четири године урадила инфраструктуру за Универзијаду, али и даље не може да наплати 250 000 евра од инвеститора. Сличан износ им дугује и општина Сурчин.

Упитан да ли је то наук да с државом не треба пословати, он одговара одречно.

– Нису све државне фирме исте. Грађевинска дирекција Београда је, на пример, врло коректна и професионална. Она поштује све договорене рокове исплате – истиче наш саговорник.

Он каже да је одлуке Владе о помоћи грађевинарству и покретању низа пројеката дала резултате. Ова привредна грана полако почиње да бележи раст јер су покренуте многе инвестиције широм Србије и највећи број грађевинских предузећа је на њима упослен. Многи објекти су покренути у Србији захваљујући тим новим инвестицијама.

Антељ каже да грађевинарство ипак и даље мучи велика неликвидност. Извођачи, према његовим речима, добијају аванс од 15 одсто, а на наплату чекају 90 дана.

– Држава је много помогла, али је давно направила велики пропуст који сада стиже на наплату. Продавши све цементаре станцима, омогућила им је да договарају и диктирају цене. За цемент траже 100 одсто аванса. Пристајемо нажалост на све, јер морамо да радимо и радницима обезбедимо плате. Немамо куд – уверава власник „Гемакса”.

Његов утисак је да грађевинска привреда не може да дише. Да би јој удахнула ваздух држава би рема мишљењу нашег саговорника требало да изврши притисак на произвођаче цемента да преко банака дају 30 одсто одложено плаћање, као и сви остали произвођачи материјала. Као и да се инвеститорима ограниче рокови плаћања да на максимално 30 дана.

М. Авакумовић