Besparica otreznila građevince

Za građevinski sektor kriza kao da je bila otrežnjenje reći će zlobnici. Tokom tri recesione godine naučili su da je realno očekivati profit od pet do 10 odsto, a ne 40 i više procenata, kako je to bilo donedavno, kada je građevinarstvo važilo za najunosniji biznis u Srbiji. Kriza se na ovaj sektor najviše obrušila, tržište nekretnina je zamrlo, pa i najveći investitori imaju muku da povrate uloženo.

Zna se da Miroslav Mišković još nije prodao stanove u naselju Belvil ili da Đorđo Antelj, vlasnik „Gemaksa”, po ceni nižoj od 1.000 evra za kvadrat u Krnjači teško uspeva da pronađe kupce. Kao i to da su Draganu Kopčaliću, vlasniku „Montere”, ispred nosa izmakli veliki poslovi na državnom projektu izgradnje stanova u naselju Stepa Stepanović, iako je nekada njegova firma važila za jednu od uspešnijih u ovom sektoru. Vremena i bonitet preduzeća su se izgleda promenili pa banke nisu htele da kreditiraju zgrade koje je „Montera” trebalo da gradi na mestu bivše kasarne.

Đorđo Antelj, vlasnik građevinske firme „Gemaks”, kaže da u ovim teškim vremenima samo gleda da mu radnici budu uposleni i da im na vreme obezbedi plate.

– Uvek smo bili racionalni i pre krize i za vreme nje. Ali džaba racionalna potrošnja ako ne možete da naplatite sva potraživanja. Razni investitori nam duguju više od 2,5 miliona evra. Teško dobijamo refinansirajuće kredite da to premostimo – kaže Antelj.

Njegova firma je, kako navodi, pre četiri godine uradila infrastrukturu za Univerzijadu, ali i dalje ne može da naplati 250 000 evra od investitora. Sličan iznos im duguje i opština Surčin.

Upitan da li je to nauk da s državom ne treba poslovati, on odgovara odrečno.

– Nisu sve državne firme iste. Građevinska direkcija Beograda je, na primer, vrlo korektna i profesionalna. Ona poštuje sve dogovorene rokove isplate – ističe naš sagovornik.

On kaže da je odluke Vlade o pomoći građevinarstvu i pokretanju niza projekata dala rezultate. Ova privredna grana polako počinje da beleži rast jer su pokrenute mnoge investicije širom Srbije i najveći broj građevinskih preduzeća je na njima uposlen. Mnogi objekti su pokrenuti u Srbiji zahvaljujući tim novim investicijama.

Antelj kaže da građevinarstvo ipak i dalje muči velika nelikvidnost. Izvođači, prema njegovim rečima, dobijaju avans od 15 odsto, a na naplatu čekaju 90 dana.

– Država je mnogo pomogla, ali je davno napravila veliki propust koji sada stiže na naplatu. Prodavši sve cementare stancima, omogućila im je da dogovaraju i diktiraju cene. Za cement traže 100 odsto avansa. Pristajemo nažalost na sve, jer moramo da radimo i radnicima obezbedimo plate. Nemamo kud – uverava vlasnik „Gemaksa”.

Njegov utisak je da građevinska privreda ne može da diše. Da bi joj udahnula vazduh država bi rema mišljenju našeg sagovornika trebalo da izvrši pritisak na proizvođače cementa da preko banaka daju 30 odsto odloženo plaćanje, kao i svi ostali proizvođači materijala. Kao i da se investitorima ograniče rokovi plaćanja da na maksimalno 30 dana.

M. Avakumović