На кога ставити улог

Московска финансијска компанија „Арбат капитал” одлучила је да својим клијентима омогући учешће у „највећој политичкој игри године” – руским председничким изборима, заказаним за наредну годину. Кроз новостворени фонд назван „Нови Кремљ” финансијерима се даје прилика да новац улажу у фирме и у пројекте, у односу на то колико су те фирме и ти пројекти везани за делатност актуелног председника Дмитрија Медведева или премијера Владимира Путина, пише амерички лист „Волстрит џорнал”. Па ко погоди, погоди...

Да ли ће иницијатива „Арбат капитала” разрешити неке изборне дилеме, остаје да се види. Ипак, чињеница је да су свет и Русија већ извесно време у недоумици: да ли будућност везати за председника или за премијера? А, као ни у једној ситуацији раније, непознанице се само гомилају. Највећа је, свакако, ко ће се од поменуте двојице, уопште, кандидовати за наредни председнички мандат, две године дужи од досадашњег.

Нема сумње да ће много шта бити разрешено пре почетка председничке трке. Наиме, просто је незамисливо да председник и премијер постану политички супарници, пошто то, дефинитивно, не би донело никакву корист ни њима ни Русији. Међутим, никаквог сигнала који би, на било који начин, указао на то ко ће пред бираче, за сада – нема. А време за „престројавање” неумитно истиче. Међу онима који се у свакој прилици „каче о власт” – нервоза је све уочљивија.

Медведев у својим иступима, свакако, делује „прозападније”, па и модерније од Путина. Уочљива је његова приврженост технолошким достигнућима. Он не крије да му је идеја водиља да Русију доведе на такав технолошки ниво који ће јој омогућити да у светској тржишној и безбедносној утакмици учествује равноправно са најјачим светским играчима. Ипак, то није довољно да му обезбеди безрезервну подршку, ни на домаћем ни на страном терену.

Са друге стране, за премијера се, не без разлога, везује имиџ државотворца, чак и императорског типа, спремног да земљи врати моћ коју је имала у совјетско време. За тај посао понекад је неопходно „зажмурити на углађеност, а противнику показати зубе”. Најновија истраживања јавног мњења у Русији показују да је наклоност ка Медведеву у извесном у паду, док популарност Путина остаје стабилно висока. Можда и то одреди ко ће од њих двојице на крају изаћи на црту кандидатима опозиције.

Оно што би могло да одреди гласаче јесте чињеница да се, и поред несумњиве привржености западном (модерном) начину размишљања, Медведев земљацима никада није приказао као „обичан човек, један од њих”. На интернету нећете наћи његове полуобнажене фотографије из сибирске дивљине, нећете га видети у улози борца за очување животне околине, као ловца, бајкера, возача тркаћег болида, џудо борца, па и забављача. Укратко, Медведев, рекли би данашњи Руси, делује – „превише председнички”, и то у, помало, застарелом смислу.

Све поменуто, свакако, не умањује квалитете актуелног шефа руске државе. Уосталом, он је од 2008, када је изабран за садашњу функцију, доказао да руски бирачи нису погрешили. Међутим, исто тако, ни у једном тренутку није успео, па чак ни озбиљно покушао, да се извуче испод сенке свог претходника Путина, који га је и довео на садашњу функцију.

Да се Русија у много чему већ сада изједначила са западним светом, говори и то што, да би се постало њен председник, није више довољно бити озбиљан државник, мудар, човек од акције... Потребно је имати и – добар маркетинг. Ипак, која ће маркетиншка компанија, било за Медведева, било за Путина, на себе преузети ту улогу, такође је велика непознаница. Према мишљењу стручњака, тако ће и остати.

Чак и ако нека компанија закључи уговор са било ким од председничких кандидата, подаци о томе неће изаћи ван зидина Кремља. Барем, не до окончања изборног поступка, сматрају познаваоци руских прилика.