Мачо Путин за мачо Русију

Август 2000. године, једва неколико месеци пошто је Владимир Владимирович Путин постао председник Руске Федерације, био је за највећу државу на свету изузетно тежак месец. Рат у Чеченији је већ буктао свом силином, а онда је кренула и серија несрећа.

Прво је у једном пешачком пролазу, у центру Москве, експлодирала бомба, убивши 13 пролазника и ранивши десетине других. Потом је стигла вест да је у Баренцовом мору потонула нуклеарна подморница „Курск”. Нико од 118 чланова посаде није се спасао. Трећи шок био је пожар на телевизијском торњу „Останкино”, који је усмртио још троје људи.

Тих дана, на питање једног новинара – зашто се све то дешава, Путин је суморно одговорио: „Зато што нам је таква држава”.

Од поменутих догађаја прошло је 11 година, Русија се променила, мада јој се и даље дешавају несхватљиве трагедије, попут недавног потонућа брода „Булгарија” и погибије 114 његових путника. Сам Путин, међутим, постао је – медијска звезда.

Почело је тако што је, приликом државничке посете Јапану (2000) и једној тамошњој школи џуда, руски лидер, иначе носилац „црног појаса” ове древне борилачке вештине, одлучио да се огледа са неким од домаћина. Као противника је изабрао десетогодишњу Нацуми Гоми. Борба је била кратка: Нацуми је једним вештим потезом повукла Путина преко рамена и бацила га на струњачу.

Русија није објавила рат Јапану. Напротив, кренуло се у велике послове.

Пут за промоцију Владимира Владимировича као мачо-мушкарца био је широм отворен. Његове слике почеле су чешће да се појављују у модним часописима и таблоидима него на страницама листова који се баве озбиљном политиком. Женски део публике био је посебно фасциниран фотографијом са пецања на реци Амур, у Сибиру, на којој је Путин овековечен како стоји у води, обнажен до појаса и „веома квалитетно опремљен” мишићима. Женске уздахе измамила је и једна фотографија снимљена током јахања. Не треба ни наглашавати да је Путин и на њој био полуобнажен.

Потом су уследиле акције спасавања дивљих животиња, у којима је бивши шеф државе, а садашњи премијер, показао да не преза ни од директног контакта са изузетно опасним амурским тигром, или од лова на сиве китове само уз помоћ харпуна. „Погодио сам га из четвртог покушаја!”, био је одушевљен Путин. Премијер није пропустио прилику да се, неколико дана касније, и лично укључи у гашење шумског пожара у Сибиру.

Прошлог лета појавио се на скупу „бајкера” у Севастопољу, одевен у црно кожно одело и са тамним наочарима, и све у седлу, како и приличи, једног вансеријски опремљеног „харли дејвидсона”. „Мотор је симбол слободе”, изјавио је тада. Неколико месеци касније, отишао је корак даље и сео за волан тркачког аутомобила „Формуле 1”. Вишечасовна вожња улицама руске престонице, током које је брзина Путиновог болида достизала и 270 километара на сат, као циљ је имала довођење највећег „циркуса на точковима” у Москву.

„Аутомобилска промоција” било је и 2.500 километара дуго путовање на Далеки исток у новој жутој „лади калини”. „Мој стари ’запорожац’ био је нешто пространији”, прокоментарисао је премијер вожњу тек завршеним путем, чија градња је, узгред, трајала пуних пет деценија.

Доказујући да је човек са неочекиваним талентима, Путин се прошле године нашао на додели награда на једном хип-хоп фестивалу. Како је тада објаснио новинарима и окупљеним обожаваоцима, велики је поштовалац реп музике, а графите који „украшавају” зграде у руским градовима, једнако као и свуда у свету, оценио је као „истинску уметничку форму – префињену и исполирану”.

Руски премијер се није либио да и сам јавно запева. Недавно је овековечен како, на једном добротворном скупу, изводи чувени амерички стандард – „Брдо боровница” („Blueberry Hill”). Међутим, како се испоставило, његова уметничка усмерења не обухватају само музику. На једном добротворном скупу доказао се и као – сликар.

Путинов мачоизам допринео је, нема сумње, да се медијски знатижељници „увуку” и у његов приватни живот. Својевремена прича о „сентименталној вези” са прелепом гимнастичарком Алином Кабајевом, са којом је, наводно, виђен како се љуби у једном ресторану, није дуго потрајала. Ипак, показала је, не какав је Путин, већ каквим би многи волели да га виде.

Стручњаци више нису у дилеми: током осам година у Кремљу и три потоње године на функцији премијера – Владимир Владимирович је научио како да, преко телевизије, пошаље у свет лепшу слику о Русији, али и о њеним лидерима, за које су многи на Западу донедавно мислили да обавезно морају да личе на Леонида Брежњева или Бориса Јељцина.