Приватно, или јавно предузеће

Београдски зоолошки врт се и даље налази пред дилемом да ли да уђе у приватизацију, или да постане још једно градско предузеће. Наиме, Врт добре наде има статус друштвеног предузећа тако да мора да буде приватизован уколико његово руководство не прихвати да постане "градска кућа". Према речима Вука Бојовића, директора Београдског зоо-врта, пре 15, 16 година град није желео да прихвати његов предлог да зоолошки врт буде градска надлежност.

– Од пре две године градске власти одједном желе да будемо њихово предузеће, јер смо сада добри и интересантни. За то време у различитим медијима се пласира идеја о смењивању Вука Бојовића, тако да ми се чини да желе да постанемо градско предузеће како би могли мене да смене. Осим тога, чују се и предлози како би зоо-врт требало изместити са садашње локације и ту изградити кафиће, мењачнице и нешто што доноси велики профит, иако смо најлепши део Београда и представљамо одличну туристичку атракцију – каже Бојовић и додаје да у Београдском зоо-врту још нису донели коначну одлуку о статусу предузећа.

Непостојање комуникације између челника зоо-врта и градских власти и повремена препуцавања у штампи узрокују да ово мало животињско царство има велике проблеме са лошом канализацијом и великим бројем пацова и инсеката. Понуда да зоо-врт постане градско предузеће, коју је пре две године Бојовићу пренела Горица Мојовић, помоћник градоначелника, према њеним речима и даље важи.

– На њима је да реше да ли желе да буду приватизовани, или да постану јавно предузеће у градској или републичкој надлежности. Иначе, следеће године ћемо средити канализацију на целој Београдској тврђави, па и у зоолошком врту. Чим буде сређена канализација биће много мање проблема са пацовима, иако се и досад редовно ради дератизација. Што се тиче улагања града у зоолошки врт то досад никада није било спорно, само од њих никада нисмо добили ниједан образложени захтев за одређену суму новца. Има толико предузећа чији оснивач није град, па смо у њих улагали, јер су у Београду и потребна су Београђанима – објашњава Мојовићева и додаје да Београдски зоолошки врт треба само да се обрати граду за помоћ.

Иначе, корисник парцеле на којој се налази Београдски зоолошки врт је град Београд и тај простор представља добро од изузетног значаја за Републику, јер је део Београдске тврђаве. Међутим, при оснивању Јавног предузећа "Београдска тврђава" површине од око седам хектара на којој је зоо-врт није уврштена у њихову надлежност.

– Својевремено сам граду понудио четири опције и то да зоо-врт у потпуности постане градско предузеће, или да 51 одсто буде власник град, а 49 ми, или да буде обрнуто, или да нађемо неког ко ће у потпуности купити зоолошки врт. Они су ми одговорили да смо добро од изузетног значаја, па се питам како онда то добро може да буде приватизовано. Без обзира да ли ће зоолошки врт бити приватизован, или постати градско предузеће неопходно је да се врате предратне границе врта када је био дупло већи, односно око 14 хектара – објашњава први човек Београдског зоо-врта који данас има 2.500 примерака од 248 животињских врста.

Статуси зоолошких вртова широм света су различити, од оних који представљају градско, односно државно предузеће, преко оних који су део државних научних институција, или невладиних организација до приватних вртова. У Србији су Палићки и Јагодински зоо-врт основале општине, док је врт са око 100 различитих животињских врста у селу Колут у близини Сомбора отворио Милан Мирић. Зоолошки врт "Пони" су пре једанаест година основала петорица ентузијаста, и то поред Спортског центра "Адица" у војвођанском месту Ада, тако да је данас судбина овог врта неизвесна, јер се налази на земљишту јавног предузећа.

У суседној Хрватској отворени су, углавном, градски зоо-вртови и то у Загребу, Осијеку, Сплиту, Нашицама, Ријеци, Крижевцима, Ђуређеновцу, потом сафари-парк на Брионима и неколико чувалишта дивљих животиња. Загребачки зоо-врт основан је 1925. године у парку Максимир, а, иако је градско предузеће, ове године бележи губитак од 2.100.000 куна, односно 175.000 евра. Природословни музеј и зоолошки врт града Сплита је најмањи зоолошки врт на свету, површине 0,65 хектара. Налази се на врху Марјана и има око 450 врста збијених у веома скучене кавезе, тако да помало личи на вртове из 19. века. Иначе, овај врт нема проблема само због тога што четири вука стоје у кавезу од пет квадратних метара, већ и због тога што се највише издржава од помоћи спонзора.

Словенија има једино зоолошки врт у Љубљани, који се налази на изузетно повољној падини брда Рожник и простире се на површини од чак 19,6 хектара за само 691 животињу, односно 148 животињских врста.

--------------------------------------------------------------------------

Њујоршки врт са 6.000 животиња

Први зоолошки врт основан је у Бечу 1752. године, али је већина светских вртова отворена у 20. веку. Зоолошки врт у Единбургу основан је 1913. године као део Краљевског зоолошког друштва у Шкотској и сада је један од водећих вртова у свету, јер, како кажу, придаје велику пажњу психофизичком благостању свих животиња. Друштво за очување дивљих животиња у држави Њујорк основало је 1899. године зоолошки врт у Бронксу, који је данас један од најспектакуларнијих у свету са око 6.000 животиња. Иначе, први амерички зоолошки врт отворен је у Филаделфији 1874. године и поседује око 1.800 животиња.