И гусари на Дрини

Дрина, Бајина Башта – Иако Дрину бије глас даје река која раздваја, њена вода спојила је у суботу Србе, Аустријанце, Мађаре, Словенце, Немце, Холанђане и још око 15.000 учесника 18. по реду Дринске регате код Бајине Баште. Када је пуцњем из трешњевог топа са обале у 11 сати означен старт, у плићаку код Перућца посаде сачињене од посетилаца свих узрастаотиснуле су се на 24 километара дугачак спуст до Рогачице.

Званичну бројку одоко 600 гумених чамаца, колико је рентирано за овогодишњу регату, треба бар удвостручити да би се добио приближан број пловила која су учествовала на манифестацији. У тај статистички невидљиви део улазе сви који сузапловили својим чамцем или само за ову прилику склепаним ад хок пловилима. А она ни ове године нису изостала:ишло се низ Дринуи у тракторским гумама, кадама, сплавовима сачињеним од канализационих цеви...

И инвентарје биоживописан: на пловилима су се окретале шницле,монтирали роштиљи, свирале хармонике и гитаре а на једном сплавубио је постављен сто за којим је уприличен породични ручак.Посебно запажени били су учесници који су донели казан за ракију и – контрабас. Са свирачем, дабоме.

Многе посаде униформисале су се у мајице с духовитим натписима попут: „Ко тебе каменом, тај тебе гађа”, „Шта ме гледаш, поручи ми пиво”, „Ј.... ’Егзит’, регата је закон”... Сплавари из Лађеваца на Дрину су кренули прерушени у гусаре. Осим марама с мртвачким главама, кубура и динамита опремили су се и малим топом из којег су испаљивали ћорке.

Пуцало се и с других чамаца: регаташи још нису ни стигли до живописног водопада којим се у Дрину улива Врело – најкраћа река у Европи „дугачка” свега 365 метара – а паљене су петарде, пиротехничка средства па и понека бакља. Атмосфера је повремено личила више на стадион него на спуст, али инциденти нису забележени.

Буку, знатно пријатнију, стварали су и традиционално присутни трубачи. Неколико оркестара пловило је све време и пумпало атмосферу познатим народњачким хитовима.Чамци с трубачима били су уједно „стожер окупљања” осталих пловила која су пристајала уз музичаре да им засвирају на увце.

Уз све те звучне и костимографске елементе, над Дрином се вијорило и прегршт застава; највише српских, али и других земаља. На само неколико стотина метара од сплава са обележјем четничког покрета, момци и девојке са гумењака развукли су заставу СФРЈ с петокраком. Кад дође регата, Дрина спаја и (наизглед) неспојиво.

На пола пута, код ушћа Раче у Дрину, уследила је пауза. После сат и по, сплавари су се паркирали под петнаестак метара високим мостом, који је уједно гранични прелаз између Србије и БиХ. На тој ћуприји дан раније одржано је такмичење у скоковима у воду.

У другом полувремену није изостао ни традиционални „пиволов” – на површину Дрине измилеле су неначете лименке пива које супоиспадале учесницима. Како су многе посаде до тада „пресушиле”, празне вреће у којима су посетиоци донели„сок од јечма” постале су својеврсни мередови за улов (п)лутајућих конзерви...

Фото З. Спасојевић

И тако се пловило, певало, свирало, играло све до Рогачице. А наставило се и после – на копну. Сви су били задовољни: регаташи атмосфером а организатори рекордном посетом. Из Спортско-туристичког центра „Бајина Башта” кажу да је ова манифестација толико узела маха да наши исељеници из Аустралије и с Новог Зеланда своје годишње одморе темпирају за другу половину јула, када се одржава регата.

И још нешто: овај догађај је показао да, упркос увреженом мишљењу, не треба исправљати криву Дрину – спуст више не би имао ту драж...

----------------------------------------------------------

Мало посла за спасиоце

Дрина је брза река, којом у шпицу водостаја протекне и до 400.000 литара воде у секунди чија је температура минулих дана била 17 степени. Мало ко се зато одважио да се купа у току спуста осим силом прилика, ако се чамац преврне. Такав пех задесио је неколико посада, али су им спасиоци Црвеног крста и припадници полиције, задужени за безбедност манифестације, брзо притекли у помоћ. Био је то, срећом, једини њихов посао тог дана, уз санирање огреботина које су поједини учесници зарадили када би у току спуста набасали на шибље у приобаљу.