Параф на кинески кредит у августу

Кинески кредит вредан 344 милиона долара неопходан за ревитализацију два блока термоелектрана „Костолац Б1” и „Костолац Б2”, укупне снаге 700 мегавата, могао би са државном кинеском Ексим банком да буде потписан крајем августа у Кини, током најављене посете председнице Скупштине Србије др Славице Ђукић-Дејановић тој земљи, потврдио је јуче у разговору за „Политику” Драган Јовановић, генерални директор овог предузећа.

Уколико би дошло до реализације прве фазе овог аранжмана за који Србија има обећања највиших државних кинеских званичника, Костолац би до краја године могао да почне да користи овај кредит, што је врло важно, јер би се тиме испоштовала унапред утврђена динамика радова на завршетку овог великог посла, појашњава први човек Костолца.

Цео пакет аранжман је подељен у две фазе. Прву чине пројекти ревитализације два блока, изградња комплетног постројења за одсумпоравање, као и изградња пристаништа на Дунаву, део путне мреже и железничког колосека.

Посебност овог уговора је у томе што је потписан у доларском износу, а паритет долар–евро у овом часу иде у корист Србије. Тренутно је тај однос један према 1,4 у корист евра, што значи да је овај пројекат појефтинио за Србију за око 16 одсто.

Цео кредит, који је део међудржавног споразума потписаног између Србије и Кине, вредан је 1,06 милијарди долара. Добијањем ових 344 милиона Костолац би практично одмах кренуо у припрему за ревитализацију блока Б1 снаге 350 мегавата, док би се наредне године стартовало са уградњом опреме на блоку Б2 и процесом одсумпоравања.

Друга посебност уговора је релативно високо учешће вредности наше опреме и радова у целом аранжману. Кинезима припада 53, а нама 47 одсто.

– То је врло високо учешће за нашу страну, поготово ако се зна да се кредит одобрава под преференцијалним, повлашћеним условима кинеске државе, истиче он, напомињући да је за сада неизвесно да ли ће кинески партнер учествовати и у другој фази или ће за тај део посла бити ангажован неко други.

Упитан зашто са Ексим банком заправо још није потписан уговор, ако је рок био 8. јун, уз клаузулу да уговор може бити и раскинут, Јовановић каже, да је Ексим банка почетком јуна, када је била у Београду, замолила за продужење рока због компликоване процедуре, тако да је направљен нови анекс и рок продужен до краја година. Оно што је Костолцу, међутим, дало ветар у леђа, да би тај посао могао бити готов већ крајем наредног месеца, је изјава кинеске стране која је у званичном разговору потврдила да је држава Кина одобрила овај кредит.

– Познајући Кину као веома озбиљну државу то је значајна изјава и иза тога не би требало да се догоди нешто супротно, истиче Јовановић, наглашавајући да је Србија Ексим банци најавила да очекује потписивање тог кредитног уговора крајем августа.

Рехабилитација блока Б2 је урађена као прва фаза прошле године и тиме је постигнуто много, јер је тај блок сада у пуној снази, што је први пут од како је он пуштен у рад 1991.

Друга фаза, која би требало да се уради наредне године, је продужење животног века блока заменом виталне опреме која ће обезбедити 150.000 сати додатног рада.

– За тај блок, ако буде потписан уговор о кредиту, требало би да рефинансирамо трошкове у износу од око 64 милиона долара и да одмах уђемо у припрему за блок Б1 и одсумпоравање. Наш пројекат је веома исплатив. Улажемо у блокове којима се продужава животни век за 25 година и који ће дати нових 60 мегавата снаге. Само са том додатном снагом у наредних 20 година лако је доћи до рачунице о исплативости овог пројекта, рекао је Јовановић.

Уколико, из неког разлога, не би дошло до потписивања кредитног аранжмана са кинеском банком, део који је Костолац сам уложио у ревитализацију блока Б2, не би угрозио наставак посла, али би компанија била изложена већим финансијским напрезањима.

 У Костолцу се паралелно са ревитализацијом блокова планира и проширење копа „Дрвно” на око 12 милиона тона угља годишње.

– Према садашњим елаборатима, на овом копну имамо око 350 милиона тона још расположивог угља и са овом динамиком потрошње и изградњом новог, ресурс би био обезбеђен до краја животног века, односно до 2050. године, каже Јовановић.

Када је реч о цени струје, Јовановић признаје да са тренутном ценом киловат-сата и постојећим нивоом трошкова може да покрије текуће трошкове пословања, али да му за инвестиције не остаје ништа. Упитан која би то цена била да би им остајало и за инвестиције, Јовановић објашњава, да се инвестиције дефинишу у оквиру система ЕПС-а, који је централизован и новац иде према приоритетима.

----------------------------------------------

Друга фаза – други услови

Србија има потписан предуговор са Кинезима за другу фазу, али иза тога не постоји никакав други документ који би потврдио да се тај посао ради са Кинезима. У општем уговору констатовали смо да би та друга фаза могла да почне 2014. године. Да ли ће, међутим, она бити реализована са Кинезима зависи од намера и концепције ЕПС-а и наше државе, али и кинеске стране и њене спремности да у овај посао уђе под преференцијалним условима. „Има неких назнака да ће бити тешко да се и за другу фазу добије државни кинески кредит, већ нека врста „меког” комерцијалног зајма. То су нешто бољи услови кредитирања од европских, али не знам колико бољи”, појашњава Јовановић.