Донор продужио два живота

У Шпанији око 85 одсто породица да сагласност да се органи њиховог најмилијег који се нашао у стању мождане смрти могу искористити за трансплантације, у Шведској пристанак даје око 93 одсто, а неке анализе показују да код нас око половина фамилија чији су чланови клинички мртви то чини.

Доцент др Милан Спаић, неурохирург Клиничко-болничког центра „Земун” и координатор за трансплантацију солидних органа у овој установи, објашњава да је у овој болници од децембра 2010. године до сада констатовано седам можданих смрти, а да су захваљујући једном донору два живота – продужена.

Доктор Спаић истиче да су две супруге преминулих одлучивале о томе да ли се органи могу употребити у пресађивањима других пацијената, али да једна трансплантација није обављена због техничких разлога.

– У вези са организацијом рада у КБЦ „Земун” као донорске болнице у јединственом систему трансплантације органа у Србији успешно је организован рад тима на препознавању, потом клиничкој и инструменталној дијагностици болесника код којих је наступила мождана смрт. У једном случају експлантација, односно узимање органа, остварена је захваљујући успешној сарадњи више институција, под покровитељством Управе за биомедицину, при чему су остварени сви суштински позитивни принципи програма трансплантације, пре свега правилна селекција примаоца и правична расподела органа – истакао је др Спаић.

Стручњаци објашњавају да је трансплантацијанајефикаснији начин лечења људи код којих је отказала функција бубрега, јетре, срца и других органа. Осим тога што је овде реч о скупој методи, највећи проблем код трансплантација је што нема довољног броја органа, тако да су листе чекања дуге.

– Најтежи део посла је разговор с породицом, саопштавање да је њихов члан доживео мождану смрти и стављање пред дилему да ли ће пристати да се његови органи могу искористити за продужавање живота других људи – додао је др Спаић.

Да би се ова област развијала, неопходно је и ширење свести о важности културе даривања органа, што др Спаић види као једну о својих мисија као координатора за трансплантацију у КБЦ „Земун”. Посао координатора у овој области јесте да у болници у којој ради организује и координише процесе утврђивања мождане смрти, добијања сагласности породице преминулог за даривање органа, обавештавања централног координатора на нивоу Министарства здравља, а у циљу омогућавања најбољих медицинских и етичких услова за трансплантацију. Циљ је да сваки већи медицински центар у Србији, који има одељење за интензивну негу, добије свог координатора за трансплантацију органа.