Фабрике у сеоском блату

Тавник код Краљева – Неколико већих и мањих радничких аутобуса стиже свако јутро из Краљева и Чачка у село Тавник. Некада су радници одавде у поменуте градове одлазили на посао, али се времена мењају... Ово поморавско село постало је, током последње две деценије, такорећи, регионални индустријски центар. Ту је сада више од двадесет фабрика, погона за прераду меса, млека, коже, камена, за производњу сточне хране... Већина ради пуним капацитетом и у три смене, али је мало вајде од тога за развој места. Иако воде има на претек, славине у домовима су често суве, на стотине кубика отпадне воде одлази у потоке или се одвози цистернама, путеви су неосветљени и блатњави, школска зграда оронула...

Све би, израчунали су мештани, било решено када би само једномесечна уплата ПДВ-а остала у селу. Овако са петсто хиљада динара годишње, које понекад добију из градске касе, не могу ни рупе на путевима да закрпе. На то градски званичници кажу „да новац из села нису ни тражили“, што сеоски „кмет“ негира и образлаже „да паре иду онима који су политички јачи па излобирају за своја места или се у граду сваке године мењају плоче на градским трговима...”.

Све то био је разлог да посетимо ово село у коме живи око 1.400 становника а сеоски атар се простире на 1.813 хектара. Одувек је било богато, на земљи њивама, воћњацима и пашњацима а у земљи угљем. У воћњацима сваког домаћинства је бар по неколико ари под дуњама па се, родних година, купцима, највише из Војводине, испоручи из Тавника по двеста вагона „жуте дуње“.

Но, није свака година родна, а што се угља тиче, иако резерви има за стотину година, рудник је одавно затворен, јер се ни подземна експлоатација не исплати. Тако су се Тавничани окренули сточарству...

– Срећних година одавде је сваке седмице испоручивано по четири, пет тона сира. Добро развијено сточарство условило је и развој прерађивачке индустрије, па су у тој области настале фабрике, кланице, млекаре, пекаре... са по стотину радника. То су фирме: НИД, „Сан“ „Милкоп“, „Сирник“, „Интер кожа“, „Тавник“, „Гигант“, па фабрика за прераду камена „Свис стоун“, онда превозничка предузећа „Интер транс“, „МП Ивановић“... Инвестирали су овде и из других места, па сада има око 600 запослених, и ако узмемо у обзир да је у Тавнику око 400 радно активних, стопа запослености је изнад сто одсто. Ту раде и људи и из околних места, али шта то вреди кад паре одлазе у град, тамо где плоче на трговима сваке године мењају, а ми овде газимо блато. Прошле године смо из градске касе добили само око 500.000 динара. Међутим, само три фирме месечно плаћају ПДВ око десет милиона динара, и кад би један део ПДВ-а овде остао, сваки сокак би био асфалтиран. Овако, неће ни девојке у село и блато, без обзира на то што је пуно добрих и успешних фирми, тако да имамо око 140 неожењених момака у поодмаклим годинама – жали се Драган Зуцовић, председник Савета месне заједнице у Тавнику.

Мештанин Драгољуб Јефтовић Јеле још додаје:

– Воде има за три села, око 22 литра у секунди, али не вреди кад је водовод стар па цеви пуцају, путеви су нам неасфалтирани, нарочито у засеоку Џемат. Нема расвете, оронула је школска зграда у којој је око 50 ђака. Све је обећано да ће се урадити пред прошле изборе, лично је градоначелник Краљева долазио... Ето, таквим празним обећањима надамо се и пред наредне изборе.

Ови недостаци у инфраструктури наносе невоље и изискују веће трошкове и прерађивачима. Власник фирме „Сан“ Горан Бугарић каже да ово предузеће месечно плаћа 2,5 милиона ПДВ, милион динара других пореза, а уз то свакодневно се цистернама одвозе отпадне воде јер нема канализације, дангуби се кад нестане пијаће воде...

– Због лоших паритета у ценама опада и понуда када је у питању наша сировинска база. Нама и, рецимо, фирми НИД потребно је месечно око 2.500 свиња... Зар је исплативо да идемо до Шапца да бисмо их набавили? Предложили смо да створимо удружење кланичара и да заједно са градским органима и државом, поред улагања у инфраструктуру, подстакнемо и сточаре како би овде ширили фарме – истиче Бугарић.

Упитали смо Миломира Шљивића, председника градске скупштине Краљева, зашто нема већег трансфера новца према „индустријском центру“ Тавнику, него се, како тврди председник МЗ Зуцовић, новац усмерава према политички јачим местима.

– Пут кроз село ћемо завршити, ради се пројекат за канализацију... Али, да вам кажем, пре неколико дана смо обавили расподелу и они ове године нису добили ни динар. Једноставно, нису ни тражили, нису поднели захтев за помоћ за било коју инвестицију – наглашава Шљивић.

Мирољуб Дугалић