Чудни путеви цемента са Косова

Са Косова и Метохије се већ неколико месеци допрема цемент изузетно лошег квалитета који производи фирма „Шарцем” из Ђенерал Јанковића, а у којој се на руководећим местима, према незваничним информацијама, налазе људи који су финансирали ОВК. Један од ретких увозника овог цемента у Србији је параћинско предузеће „Полет д.о.о” на чијем челу се налази бивши полицијски службеник.

– Према незваничним информацијама, власник поменутог предузећа Мирослав Ђурић, људима из фирме „Шарцем” новац од продаје овог грађевинског материјала, исплаћује у готовини, чиме крши прописе о платном промету – открива „Политикин” саговорник који је желео да остане анониман.

Ђурић, према информацијама до којих је „Политика” дошла, цемент са Косова и Метохије довози у камионским цистернама у прашкастом стању, а потом га пакује у џакове.

– Да би још више зарадио, у џакове не пакује 50, већ 45 килограма цемента. Бетон који се прави од тог цемента је лошијег квалитета. Тачније, мајстори на грађевини ставе онолико џакова колико процене да треба, али у њима увек има мање цемента него што то пише на џаковима. Самим тим, тај цемент је „слабији” – наводи за „Политику” један од мајстора.

Према речима нашег претходног саговорника, цемент произведен у „Шарцему” нема потребне сертификате чиме је споран и његов „улаз” у Србију. Приликом отпреме и допреме робе на Косово и Метохију, односно из ње, по ЦЕФТА споразуму, од одлучујућег значаја је порекло робе.

– Даном ступања на снагу ЦЕФТА споразума, у трговини између Републике Србије и Аутономне покрајине Косово примењује се бесцарински режим за све производе без изузетка ако испуњавају услове за стицање статуса робе пореклом са територије стране уговорнице применом правила о пореклу утврђених Протоколом. Према том протоколу, производ стиче порекло уколико је у потпуности добијен у страни уговорници или је довољно обрађен или прерађен. Довољно обрађеним или прерађеним производима сматрају се они који испуњавају прописане услове или прераде коју треба извршити на материјалима без порекла како би прерађени производ могао да стекне статус производа са пореклом – објашњава наш саговорник.

Према његовим речима, будући да цемент који се допрема са територије Косова није праћен документацијом која је попуњена и оверена у складу са важећим прописима, он не може да има статус робе домаћег порекла.

– То значи да цемент фирме „Шарцем” не може да уђе преко административне линије на територију Србије ван Косова, већ да мора да се пријави надлежној царинској испостави на међународним граничним прелазима – Прешево и Прохор Пчињски и то уз обавезу плаћања царине, других увозних дажбина, акцизе и пореза на додату вредност у складу са прописима којима се уређују та питања – закључује наш саговорник.

Да је цемент произведен у предузећу „Шарцем” лошег квалитета и без потребних атеста за „Политику” је потврдио и Горан Родић, секретар Одбора за грађевинарство у Привредној комори Србије.

– Цемент из „Шарцема” није испитан и нема никакав сертификат, па чак ни да није радиоактиван, што је изузетно битан елеменат за његово коришћење. Употреба овог цемента, у крајњем случају, може да доведе до урушавања објекта. Цена му је мања у односу на цену оног који се произведе у српским цементарама, што је још један од доказа да је косовски цемент сумњивог квалитета. Овакав цемент, треба истаћи, може да буде проблематичан за статику објеката – навео је Родић за „Политику”.

Секретар Одбора за грађевинарство додаје да на српском тржишту постоји притисак лошијег, али јефтинијег, цемента који долази „са стране” и који нема задовољавајући квалитет.

– Када је у питању цемент, строго мора да се води рачуна о његовом квалитету због безбедности људи – упозорава Родић и наводи да јефтинији и неквалитетнији цемент, обично, користе они који граде „на дивље”.

М. Дерикоњић

З. Глигоријевић

-----------------------------------------------------------

Од власника ни трага

Сви покушаји да ступимо у контакт са Мирославом Ђурићем, власником фирме „Полет д.о.о” остали су безуспешни. На телефон фирме прво нам се јавио човек који се представио као портир, а потом се укључивала аутоматска секретарица. Ђурића смо покушали да добијемо и преко мобилног телефона једног од запосленог, чији смо број нашли на сајту предузећа, али је и то било безуспешно. Уз љубазно објашњење да тренутно „нема сигнала”, замолио нас је да зовемо за сат. Када смо поново позвали, разговор је одложио за пет минута. На поновне позиве, није одговарао.

-----------------------------------------------------------

Инспекцијски надзор

О „уласку” цемента произведеног у „Шарцему”, према незваничним информацијама, пре десетак дана обавештено је и Министарство финансија, односно Управа царина. Од Сектора за контролу примене царинских прописа затражено је да се уради инспекцијски надзор овог „посла”.

-----------------------------------------------------------

Узорци морају на тест

Занимљив је податак да су све бетоњерке дужне да узорке, такозване пробне коцке, достављају на атест Институту за грађевинске материјале у Београду, Грађевинском факултету у Нишу или Грађевинској школи у Јагодини, које имају пресу за испитивање издржљивости пробних узорака. На основу те анализе бетоњерке добијају атест за бетон који праве. Због тога, те фирме не ризикују са количином и квалитетом цемента.