Брејвик тврди да је у рату

Специјално за „Политику”

Осло – „Мој клијент Андерс Беринг Брејвик је неурачунљив”, изјавио је јуче пред медијима у Ослу адвокат Гајр Липестад, бранилац тридесетдвогодишњег Норвежанина оптужен за бомбашки напад на седиште владиних институција и масакр на острву Утоја у којима је погинуло 76 особа. Цео случај, његово понашање пре и после злочина, указује да је Брејвик психички нестабилна личност, казао је адвокат и образложио да притвореник „сматра да је у рату и да када си у рату онда можеш да учиниш оно што је он урадио и да не будеш кажњен”.

Адвокат Липестад је рекао новинарима да је Брејвика готово немогуће описати: „Он сматра да остатак света не разуме његове идеје, али се нада да ће га схватити за 60 година.”

Мој брањеник није као обични људи, наставио је Брејвиков бранилац, он се налази у неком свом свету, у облацима. Напросто је изненађен што је успео да спроведе обе акције. Очекивао је да ће бити убијен већ после постављања бомбе испред седишта норвешке владе.

Адвокат осумњиченог Андерса Брејвика није хтео да објасни новинарима да ли ће своју одбрану базирати на тврдњама да је масовни убица потпуно душевно поремећена личност, али је навео да ће то утврдити медицински вештаци, психијатри. Липестад је нагласио да је његов штићеник потпуно хладан, није показао никаква осећања за 76 особа које је убио нити за њихову родбину.

Бранилац је подвукао да се и он налази у тешкој ситуацији, да му није било лако да прихвати да брани човека одговорног за највећи масакр у историји Норвешке од краја Другог светског рата.

Човек који је хладнокрвно ликвидирао 68 омладинаца, и подметнутом бомбом усмртио још осморо људи, током прекјучерашњег довођења из полиције у Палату правде страховао је да ће бити убијен, преноси његов адвокат, истичући да се Брејвиково поимање реалности разликује од схватања обичних људи. Оптужени сматра да тортура у затвору постоји и да је то сасвим нормално. Такође, спреман је да остатак живота проведе у затвору.

Тужилац Кристијан Хатло рекао је, преносе овдашњи медији, да психолози и психијатри морају испитати да ли је Андерс Брејвик способан за истрагу и суђење, мада, како је истакао, по неким схватањима, наступима, окривљени Брејвик делује „веома интелигентно”.

Тужилаштво за сада терети Брејвика за кривично дело тероризма и покушаја урушавања и угрожавања државног поретка. За такво недело прописана је максимална казна затвора од 21 године. Међутим, тужилаштво разматра могућност да Брејвика оптужи за најтеже кривично дело – злочине против човечности.

Тужилац Кристијан Хатло каже да је оптужба за тероризам привремена и постоје добри изгледи да се тужилаштво у овом процесу позове на пре три године измењени 102. параграф норвешког кривичног закона који се односи на ратне злочине против цивилног становништва. Такозвани параграф о ратним злочинима обухвата убиства, нељудски третман, мучење, наношење тешких телесних и душевних повреда цивилном становништву. За злочине према становништву предвиђена је казна затвора од 30 година.

Осумњичени за терористичке акције и масовна убиства потврдио је преко свог адвоката да је добијао помоћ у свом рату против мултикултурализма и најезде ислама и то од две ћелије његових организација, како у Норвешкој, тако и у Европи. Брејвик се нада да ће организације у западној Европи наставити крсташки рат, који је он започео, против „разбијања норвешке културе и масовног увоза муслимана”.

У притвору Брејвик је признао да је у Норвешкој једно време био активан у антимуслиманској организацији Норвешка одбрамбена лига и да је деловао под псеудонимом Сигурд Јурсалфар. Норвешки медији преносе писање британске штампе, која тврди да енглеска полиција испитује повезаност Брејвика са екстремистима и сестринске организације Енглеска одбрамбена лига, познате по десничарским ставовима, оштром противљењу насељавања странаца у Енглеској, честим и насилним демонстрацијама у Лондону.

Након учесталих и бројних критика да нису ништа предузели у превентивном откривању намера масовног убице Андерса Брејвика, преко медија се огласила и Јане Кристијансен, шеф норвешке тајне полиције. Она је појаснила да је служба безбедности извесно време имала „под радарима” екстремисту Брејвика, али његова активност није била довољна да се предузму мере, осим повременог надзора.

„Брејвик је типичан пример соло терористе. Он је усамљени вук који се кретао испред свих радара. Водио је екстремни, али потпуно законски живот”, изјавила је прва дама норвешке тајне полиције.

На примедбу новинара да је Брејвик несметано набављао пиштољ, пушку, да је путовао у иностранство и куповао разне хемикалије и вештачко ђубриво, од којих је касније направио бомбу тешку 500 килограма и поставио је испред владиних зграда у центру Ослу, Кристијансен је објаснила да су тајни агенти све то пратили, али да ту није било ништа сумњиво јер је Брејвик један од око 60 Норвежана који су ишли у сличне набавке.

На опаску новинара да је Брејвик јавно, преко Интернета, пропагирао своје десничарске, екстремне, националистичке идеје, шефица полицијске службе безбедности казала је да је то такође праћено, али да није постојао разлог за некакву узбуну.

„Ако пратимо и будемо пратили све који критикују друштво, зар не би било превише прислушкивања, надзора. Ми не желимо такво друштво”, рекла је Јане Кристијансен, уз опаску да таквог човека, какав је пре двоструког злочина био Брејвик, не би ухапсила ни злогласна немачка тајна полиција „Штази”.

Радован Павловић