Оспоравање Дана устанка

Од нашег сталног дописника

Загреб – Данас се у Србу, у Лици, испред прошле године обновљеног споменика, који је 1995. током „Олује” срушила хрватска војска, свечано обележава седамдесетогодишњица антифашистичког устанка и започињања масовног отпора против окупатора и његових домаћих квислинга. Некадашњи Дан устанка, 27. јул, у Хрватској се више не слави као државни празник (заменио га је Дан антифашистичке борбе, који се обележава 22. јуна, у знак сећања на формирање првог партизанског одреда у шуми Брезовица, крај Сиска), али га редовно обележавају некадашњи партизани и антифашистички активисти у Хрватској.

И овогодишњу, јубиларну прославу у Србу покушали су да оспоре хрватски десничари, на челу с „правашима”, чији се челник (каква коинциденција) зове Данијел Срб – поново тврде како то у источној Лици није био устанак против окупатора, него „четнички покољ Хрвата”.

У Хрватској странци права тврде да су уочи 27. јула 1941. године на подручју тог дела Лике и суседног дела БиХ „у ужасним злочинима страдала сва хрватска села, на особито окрутан начин погубљени су сви свештеници на том простору, велики број житеља, а нека села су, попут Крњеуше, у БиХ, и Бротња, у Лици, побијена до последњег становника”.

Истина је да је на том подручју у то време било случајева одмазде на појединим местима, али као резултат ничим изазваног масовног покоља српског становништва, који је започео недуго после успостављања усташке НДХ, али су организатори устанка, под вођством припадника Комунистичке партије, брзо успоставили контролу и зауставили појединачне освете.

О томе се у историји углавном све зна, па је, уочи овогодишње јубиларне прославе устанка, Српско народно веће објавило подсетник на те догађаје, у којем се наводи да су усташе од 14. до 29. јуна 1941. на подручју Доњег Лапца ухапсиле 140 Срба, а затим их ликвидирале у Јадовном и на острву Паг, где је била експозитура тог првог логора смрти.

Операција „чишћења” српских села настављена је интензивно, што је убрзо довело до масовног устанка, првобитно ради одбране властитог биолошког опстанка, а убрзо се то прелило у широки општенародни устанак против фашистичке окупације. Крајем 1941. године у Хрватској је већ било око 7.000 партизана, од којих су половину чинили борци из Лике, што се данас може чути још само на пригодним скуповима преживелих партизана и њихових поштовалаца.

Хрватски десничари, на челу с Данијелом Србом, јуче су походили Срб и положили своје венце недалеко обновљеног споменика устанку, чиме су, како истичу – „одали почаст жртвама четничког покоља”.

Историчар Твртко Јаковина, овим поводом, упозорио је да се оваквим „двоструким прославама покушава омаловажити антифашизам” и да то „нема везе са жртвама”.

„У реду је то што ради Данијел Срб, али проблем је што се још у просторијама његове странке у Сиску налазе Павелићеве слике. Проблем је и нацистичка прошлост те странке, а, такође, и што се оно што се чује из уста оних који се тамо окупљају, а што не позива на мир, нити има везе с хришћанством, ни с католичанством”, каже Јаковина. „Циљ свих двоструких обележавања јесте настојање да се свакако почињеним злочинима и с партизанске стране покуша изједначити антифашизам с фашизмом. Тако се жртвама неће дати пијетет, нити је то циљ, него се жели перпетуирати подела која постоји у друштву и умањити оно на чему почива савремена Европа.”

Радоје Арсенић