ЕУ саучесник у мучењу

Једанаест чланица Европске уније знало је за тајне затворе америчке Централне обавештајне агенције (ЦИА) широм Европе и, кад је та добро скривена тајна откривена, покушале су да спрече истрагу, саопштио је специјални комитет Европског парламента. Италијански посланик из групе социјалиста Клаудио Фава, аутор нацрта извештаја о којем ће сви посланици ЕП расправљати у фебруару, изјавио је да су многе владе "пасивно или активно сарађивале" са ЦИА. "Оне су знале", рекао је Фава.

У извештају направљеном на основу поверљивих докумената и изјава много функционера, али и људи чији је идентитет заштићен, тврди се да је преко европског ваздушног простора изведено најмање 1.245 сумњивих летова по налогу ЦИА. Групе за заштиту људских права оптужују Сједињене Америчке Државе да су праксу такозваног ванредног пребацивања користиле да би осумњичене терористе испитивале користећи методе забрањене у САД. Међу тим методама је и тортура.

Комитет Европског парламента посебно се бавио случајевима канадског држављанина Махера Арара и немачког држављанина Халеда ал Масрија. Канађанина су ухапсиле америчке власти и затим га преко једног аеродрома у Европи пребациле у Сирију, где је у заточеништву био мучен годину дана. Масри је био затворен у Авганистану од јануара до маја 2004, пошто је претходно бесправно био лишен слободе у Македонији, од 31. децембра 2003. до 23. јануара 2004. године.

Чланови специјалног комитета Европског парламента посетили су недавно и Македонију да би прикупили више података о Масријевој судбини. Закључено је да су мере које су власти у Скопљу предузеле да би истражиле тај случај "недовољне" и осуђено је одбијање македонских институција да признају да је Масри био у тој земљи и да је био затворен пре него што је предат ЦИА и пребачен у Авганистан.

У извештају се такође позива на наставак истраге о наводном постојању тајног притвора на Косову (вероватно се мисли на америчку базу Бондстил) и могућем учешћу Кфора у илегалном притварању осумњичених за тероризам. Посланици предлажу да се пред комитет позове генерални секретар НАТО Јап де Хоп Схефер да би између осталог разјаснио учешће снага Сфора и Кфора у илегалним хапшењима, притварањима осумњичених терориста и њиховом пребацивању у руке ЦИА. Такође се тражи наставак истраге о улози америчких војника у Босни и Херцеговини у отмици шесторице босанских држављана алжирског порекла и њиховом трансферу у базу у заливу Гвантанамо на Куби. Препоручује се и истрага о могућем учешћу НАТО и полиције УН у БиХ у том случају.

Све владе које су поменуте у извештају одбациле су наводе, а најжешће су у демантовању биле Немачка и Пољска, којима се приписује и највећа кривица. Многи тајни летови ЦИА били су обављени преко немачких аеродрома, односно аеродрома у склопу америчких база у тој земљи, а Пољска је оптужена да је знала да на њеној територији постоји тајни затвор америчких обавештајаца а да ништа није урадила да спречи нелегалне активности. Осим ове две земље, за тајне летове и затворе знале су још и Аустрија, Велика Британија, Италија, Шведска, Ирска, Шпанија, Португал, Грчка и Кипар, наводи се у извештају.

На удару критика посланика нашао се и Хавијер Солана, високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност. Он је током сведочења пред специјалним комитетом у мају направио много "пропуста" и "порицао је" чињенице, тврди се у извештају.