Тражили мито по списку

Полиција је дошла до сазнања да су организатори и чланови "царинске мафије" водили прецизне евиденције о захтевима за поклоне у новцу. Чланови групе су новац искористили за куповину станова, скупоцених аутомобила, туристичких путовања у иностранство, набавку фирмиране гардеробе, посете атрактивним спортским догађајима у свету. Неки су имали и планове за изградњу стамбених зграда. У документу, до којег је "Политика" успела да дође, до детаља се наводе износи новца које су чланови "царинске мафије" узимали.

Према том документу постоји основана сумња да је цариник Горан Вуковић 10. јуна ове године узео 3.000 евра од Фарука Пејића из Новог Пазара да би на граничном прелазу Мехов крш, фиктивно раздужио прелазак Пејићевог камиона на територију Црне Горе. Тиме је у папирима приказано да је роба изашла из Србије, а она је у ствари остајала у нашој земљи и продавала се у Новом Пазару и другим градовима. Поред новца који је дао Вуковићу, Фарук Пејић је за тај посао исплатио и 4.000 евра Велибору Луковићу, организатору ове криминалне групе, и члановима Дејану Ратковићу званом Тртко и Радомиру Лабану званом Рашко, раднику Обавештајног одељења Управе царина.

Кријумчарили и нафту из Панчева

Полиција има сазнања и да је Зоран Ражнатовић, власник предузећа "Мазино уно", дао Луковићу, Ратковићу, Лабану и царинику Дејану Југовићу 5.500 евра, како би му омогућили да у Србију увезе робу велике вредности, углавном ексклузивне фирмиране гардеробе. Роба је лажно декларисана, без царињења у законском поступку. Такође, постоје основи сумње да је Ражнатовић преко њих четворице, избегавајући мере царинског надзора, преко царинске линије, преносио робу, а затим је тако кријумчарену продавао на подручју Београда.

Луковић, Ратковић и Лабан су, користећи исти принцип, омогућили и сада ухапшенима Милуну Милићу, Ненаду Милићу и Александру Вукадиновићу, да увезу камион робе из Турске. Цариници су за то добили 2.400 евра. Такође, Луковић, Ратковић и Лабан су узели 3.000 евра од Срђана Радуловића и за сада неутврђен износ од Хранислава Радомировића.

Полиција има податке и да је Фарук Кадрић звани Фаре, један од највећих наркодилера у Србији, дао Луковићу и Игору Мискину 12.000 евра, како би му они омогућили да у нашу земљу увезе робу велике вредности, такође без царињења. Касније је Кадрић ту робу продавао по Београду.

Интересантно је да су Луковић, Ратковић и Радомир Лабан звани Рашко, у службеним контактима са полицијом из Рашке, почетком 2006. године преузели обавезу да прате шверц вредносних ваучера мобилне телефоније и нафте из домаћих рафинерија на подручје Космета. Међутим, они су преузету обавезу искористили за тражење и добијање новца од шверцера нафте и вредносних ваучера.

У прекјучерашњој акцији полиције ухапшен је и Едип Елесковић који је, како се чини, био један од највећих шверцера нафтиних деривата. Он је, наиме, узимао нафту из Рафинерије Панчево и кријумчарио је на подручје Космета. Елесковић је Луковићу, Ратковићу и Лабану давао од 200 до 350 евра по једној извезеној цистерни.

Међу ухапшенима је и Драган Ћурчић, власник предузећа "Еуро коп" из Рашке. Он је Луковићу, Ратковићу и Лабану давао новац како би му омогућили да на Косово и Метохију прокријумчари вредносне допуне мобилне телефоније у износу од 100 милиона динара.

Лажне пломбе

Утврђено је да је организатор Луковић и други чланови, ради омогућавања кријумчарења појединим увозницима робе, сарађивали са службеницима Царине Црне Горе и са радницима Царинске службе у оквиру Унмик администрације. Наиме, утврђено је да је Луковић остварио сарадњу са Милуном Милићем, шефом мобилних екипа за сузбијање кријумчарења Унмика. Они су размењивали информације о могућностима кријумчарења и околностима отежаног шверцовања због присуства других надлежних служби (Кфор, Унмик, Косовске полицијске службе и МУП Србије).

Такође, чланови мафије остварили су, преко Дејана Југовића, контакт са цариницима из Црне Горе. Југовић је, према сазнањима МУП-а, набављао некоришћене пломбе Царинске службе Црне Горе, ради истовара кријумчарене робе на територији Србије, а пре царињења у надлежној Царинарници. Примера ради, када неки камион уђе у Србију, он се прво упути у неки од магацина где се велики део увезене робе истоварује. Затим се стављају пломбе које је Југовић набавио, како би у Царинарницама мислили да је сва увезена роба оцарињена.

Подсетимо, у прекјучерашњој акцији полиције ухапшена је организована група од 17 чланова, осумњичених за кривична дела злочиначког удруживања, примања и давања мита, злоупотребе службеног положаја и кријумчарења. Међу приведенима налази се осам радника Републичке управе царина и девет привредника. Група је оштетила државни буџет за више од пет милиона евра. На основу царинских докумената утврђено је да је вредност кријумчарене робе око 2,3 милиона евра, 76.800 америчких долара и 201,8 милиона динара. Имајући у виду да су корисници увоза сачињавали привидно исправну царинску документацију, основано се сумња да је у ту документацију уношена знатно мања вредност робе од реалне, односно да је стварна вредност кријумчарене робе неколико пута већа. Свим члановима групе одређена је мера задржавања од 48 сати, после чега ће сви бити приведени истражном судији Специјалног суда у Београду.
Душан Телесковић

-------------------------------------------------------------------------

Јеринић: Нема "царинске мафије"

У акцији МУП-а у којој је ухапшено седам "активних и бивших царинских службеника" учествовала је и Управа царина, изјавио је јуче новинарима директор Управе царина Драган Јеринић. По његовим речима, акција МУП-а није изненадила одговорне у овој државној служби и од ње се очекује да допринесе њеном и интегритету њених службеника. Бесмислено је говорити о мафији на царини, био је изричит Јеринић.

– Не желимо да се ова прича генерализује и политизује, иако има таквих покушаја – нагласио је Јеринић. – У свакој служби постоје појединци који су склони злоупотребама, али на основу таквих појединачних случајева не може се говорити о корумпираности Управе царина, или било које друге државне службе. Ако даља истрага покаже да је реч о организованој групи, бесмислено би било тврдити да је реч о мафији на царини, јер ова служба није једина која има надлежност контроле промета робе и путника на граничним прелазима. Зато очекујемо да се ова акција МУП-а настави у царини, али и у полицији, инспекцијским органима, Пореској управи и другим државним органима.

Јеринић је нагласио да се царина од краја 2000. године бори против корупције у својим редовима и да је "Унутрашња контрола Управе царина носилац стратегије те борбе у коју су укључени и сви запослени у служби". Тако је током последње две и по године за лакше и теже прекршаје кажњено више од 200 царинских службеника, поднето је око 30 кривичних пријава, а око 600 запослених је отишло из ове државне службе. Број запослених је смањен за око трећину, али је, захваљујући модернизацији, наплата државних дажбина увећана десет пута, а сваке три године се за петину повећа број откривених царинских прекршаја.

Директор царине је додао да је у борби против корупције ова служба на стратешким местима ангажовала људе из Безбедносно-информативне агенције, Криминалистичке полиције, Пореске полиције и Завода за заштиту интелектуалне својине, а у Унутрашњој контроли ради и лице које је члан Савета Владе Србије за борбу против корупције.

Јеринић је нагласио да полиција "није могла да не зна за евентуална изигравања прописа".

На опаску новинара да су од седморице ухапшених лица која су била службеници царине, троје њих били људи на одговорним местима у тој служби, чији је задатак био да спречавају кријумчарење, Јеринић је рекао да ће суд утврдити праву истину.

– Према нашим сазнањима, реч је о способним људима који су показали изузетне резултате – рекао је Јеринић. – Неки су пореклом и из полицијских структура, а једном од њих је отац погинуо на Космету као полицајац. Сви који су запослени у Петом сектору, у којем је и Одељење за сузбијање кријумчарења, прошли су одговарајућу проверу. Један од седморице ухапшених је бивши царински службеник, јер је дисциплински кажњен и отпуштен.

Јеринић је рекао да је царина указала надлежним органима на злоупотребе, а да ли су међу ухапшенима заиста одговорни, утврдиће суд. Јер, како је рекао, нико није одговоран док се то не докаже.
Ал. Микавица