"Тезга" на 50 места

Листа конкурентских високошколских установа, усвојена на првој седници Сената Универзитета у Београду, поприлично је дугачка, а највећи број конкурената навели су Факултет организационих наука, Економски, Правни и Машински факултет.

Док је ФОН навео 46 конкурентских, искључиво приватних, факултета, неке високошколске установе конкуренцијом су прогласиле и државне факултете других универзитета, али и више школе.

Професор др Невенка Жаркић-Јоксимовић, декан Факултета организационих наука, каже да ће редовни професори београдских факултета морати да имају веома јаке аргументе да би добили одобрење за "излет" до друге високошколске установе. Она каже да ће професори ФОН-а веома тешко добити допуштење за рад на другом факултету.

– Већина приватних универзитета и факултета има смерове за информатику и менаџмент, па зато имамо најдужу листу. Нисмо желели да наводимо државне факултете, јер сматрамо да не би требало претеривати – објашњава др Жаркић-Јоксимовић.

Насупрот њима, руководиоци Машинског факултета на листу конкурената ставили су све приватне и државне факултете, као и више школе које имају сличне наставне планове и програме.

– Нисмо желели да правимо разлику између приватних и државних школа, јер све сматрамо конкуренцијом. Применом новог правилника завешће се ред у ову област и тачно ће се знати који професор где ради. Уколико је неки факултет заинтересован да ангажује неког нашег професора, потписаћемо уговор са њим и знаће се тачно колико то кошта. Део новца ће бити уплаћен факултету, а део професору – истиче професор др Милош Недељковић, декан београдског Машинског факултета, и додаје да ће ова забрана највише погодити правнике, економисте или стручњаке из области менаџмента.

Професор др Марко Бацковић, декан Економског факултета, истиче да професори са тог факултета нису држали предавања на приватним школама, јер је то већ три-четири године строго забрањено посебним факултетским актом. На списку конкурената ове установе је око 40 високошколских установа.

– На листи смо навели углавном приватне школе, али и економске факултете универзитета у Крагујевцу и Нишу. Ипак, то не значи да уопште нећемо сарађивати с њима – сматра декан Бацковић.

Електротехнички факултет је један од малобројних чији руководиоци сматрају да ова високошколска установа – нема конкуренцију.

– Када је усвајан правилник, основна идеја Универзитета била је да се забрани "тезгарење" предавача. Није у реду да редовни професор државног факултета држи предавања из пет, шест предмета на приватној високошколској установи. Ипак, сматрам да би требало да постоји сарадња између државних и приватних школа. Увек би требало да постоји "здрава" конкуренција – објашњава декан др Бранко Ковачевић, иначе кандидат за ректора БУ.

Овај професор додаје да он одлично сарађује са електротехничким факултетима са осталих универзитета, не сматра их конкуренцијом и жели ту сарадњу да побољша.

Иако факултети Београдског универзитета не могу да буду једни другима конкуренција, професор др Добривоје Радовановић, декан Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију, на седници Савета се, како каже, нашалио да ће на своју листу додати и Факултет политичких наука на којем постоји одељење за социјалну политику и социјални рад. Ипак, није желео да коментарише ову изјаву, као ни представници Факултета политичких наука. За сада се на листи Факултета за специјалну едукацију налази Учитељски факултет из Сомбора.

– Због недостатка стручног кадара приватни и државни факултети покушавају да "купе" кадар са београдских факултета. Овакво понашање је штетило студентима којима професори нису били довољно на располагању. Зато је Универзитет коначно решио да уведе ред у ову област – рекао је др Радовановић.

У недавно усвојеном правилнику о давању сагласности за рад наставника на другим високошколским установама пише да пре ангажовања професора на конкурентском факултету наставно-научно веће његове матичне куће склапа уговор са конкурентском установом. Овај уговор се подноси на потпис ректору.

--------------------------------------------------------------------------

У просеку 500 евра месечно

Ценa тезгарења, наравно, спада у домен пословне тајне, али се незванично говори о цифри од око 30 евра по часу. Овај износ, наравно, зависи од титуле и реномеа предавача. Уколико професор недељно има четири часа, он дакле може, ван плате коју прима у матичној установи, да заради још око 500 евра.