Тродимензионални плес на Белефу

Спектакл се, према објашњењу Биднера, одвија на следећи начин: на сцени плешу уметница „од крви и меса” и њен виртуелни пандан, који путем компјутерског алгоритма у почетку покрете генерише по угледу на њене, од ње учи и развија се, да би посредством вештачке интелигенције његови покрети временом постали самосвојни и донекле оригинални.

Осим што је осмишљен тако да гледаоца због 3Д анимације заправо увлачи у ток радње, комад нагони на размишљање о томе какве су могућности коегзистенције човека и вештачке интелигенције.

– Они комуницирају кроз имитацију, борбу, емоције... На крају наша играчица може да учи од свог виртуелног саиграча. Жеља је била да младе људе, који би радије отишли у неки клуб привучемо да дођу у позориште. Комад је интерактиван и дешава се, посредством наочара и 3Д ефеката, буквално пред очима посматрача. Гледаоци тако имају утисак активног учествовања – каже Праксмарер.

Или, како би то њих троје кратко и јасно објаснили – реч је о борби човека са својим виртуелним огледалом. Отуд је и Версус име представе.