Trodimenzionalni ples na Belefu

Spektakl se, prema objašnjenju Bidnera, odvija na sledeći način: na sceni plešu umetnica „od krvi i mesa” i njen virtuelni pandan, koji putem kompjuterskog algoritma u početku pokrete generiše po ugledu na njene, od nje uči i razvija se, da bi posredstvom veštačke inteligencije njegovi pokreti vremenom postali samosvojni i donekle originalni.

Osim što je osmišljen tako da gledaoca zbog 3D animacije zapravo uvlači u tok radnje, komad nagoni na razmišljanje o tome kakve su mogućnosti koegzistencije čoveka i veštačke inteligencije.

– Oni komuniciraju kroz imitaciju, borbu, emocije... Na kraju naša igračica može da uči od svog virtuelnog saigrača. Želja je bila da mlade ljude, koji bi radije otišli u neki klub privučemo da dođu u pozorište. Komad je interaktivan i dešava se, posredstvom naočara i 3D efekata, bukvalno pred očima posmatrača. Gledaoci tako imaju utisak aktivnog učestvovanja – kaže Praksmarer.

Ili, kako bi to njih troje kratko i jasno objasnili – reč je o borbi čoveka sa svojim virtuelnim ogledalom. Otud je i Versus ime predstave.