Скривали Младића уместо да га хапсе

Официри Војске Југославије који су знали где се хашки оптуженик Ратко Младић налази у тренутку када је на снагу ступио Закон о сарадњи с Хашким трибуналом били су обавезни да га пријаве надлежним органима, у овом случају војној служби безбедности, која је морала да поступи по оптужници и да га ухапси.

Међутим, прекјучерашње сведочење пуковника Војнобезбедносне агенције Србољуба Николића на суђењу оптуженима за помагање у скривању одбеглог генерала, практично је потврдило писање "Политике" да је ВБА знала када је и како Младић у пролеће 2002. године напустио војни објекат у којем је боравио.

Међутим, ВБА 2002. године не само да није ухапсила хашког бегунца, већ је Николић, како је сам признао, по наређењу својих претпостављених, обезбедио возило које припада војсци за Младића, а потом посматрао како овај напушта касарну на Топчидеру и по завршетку акције о томе обавестио тадашњег шефа војне службе безбедности Ацу Томића.

Ово признање отвара питање да ли ће се међу оптуженима за помагање у скривању хашког оптуженика наћи и сам Николић, али пре свега они по чијем је наређењу радио.

Према речима Милорада Пањевића, бившег војног истражног судије, а сада адвоката, официр који зна да извршењем наређења чини кривично дело може да одбије наредбу. Међутим, како каже Пањевић, официри који су добили наредбу да изведу Младића из касарне нису морали да знају да ли је његова крајња дестинација тајно скровиште или суд, где је морао бити одведен.

То су сасвим сигурно знали они који су такву наредбу издали, а пре свега Ацо Томић, који је о завршетку акције обавештен, а који је као шеф војне службе безбедности, дакле као одговорно лице, био дужан да, знајући где је Младић, изда налог за његово хапшење.

Бивши начелник војне службе безбедности Ацо Томић није, међутим, за "Политику" желео да коментарише Николићево сведочење.

– Не желим да се мешам у судски поступак – рекао је Томић.

Војни аналитичар Александар Радић оцењује за "Политику" да је јасно да су људи којима се суди извршавали нечија наређења, као и да је очигледан ауторитет који је имао тадашњи први човек војне безбедности Ацо Томић.

– На њему је да, ако до тога дође, одговори на питање да ли је и он поступао по нечијем наређењу, и чијем – каже Радић, а на питање да ли се може претпоставити чија су наређења оптуженици извршавали одговара одречно.

– У целом случају не може да се говори са становишта нормалне процедуре која важи у оружаним снагама, јер је реч о низу преседана, а не о уобичајеним активностима, што говори да су сви учесници у радњи били свесни да раде нешто што није по прописима. Најблажа оцена била би да је све рађено мимо уобичајене праксе – каже Радић и додаје да би, у овом случају, причање о процедури значило гурање главе у песак.

Логично би, према његовом мишљењу, било да, с обзиром на то да је у питању веома крупна ствар, нико у ланцу командовања није био заобиђен.

– Супротно би значило да постоји одметнути део унутар оружаних снага, што је опет питање за безбедносне структуре зашто је нису открили – каже Радић.

Према речима Пањевића, надлежно тужилаштво би, уколико утврди да постоји основана сумња да су поједини официри прећутали битне чињенице у вези са Младићевим скривањем, могло да поднесе захтев за спровођење истраге и против њих.

– Сведок који је саслушан у поступку који се води против помагача Ратка Младића поменуо је имена неких официра који су знали да се хашки бегунац крио у војним објектима и после доношења Закона о сарадњи са Хагом – наводи Пањевић. – Тужилаштво би требало да оцени веродостојност његовог исказа и уколико се утврди да је он тачан, евентуално поднесе захтев за спровођење истраге.

Према његовим речима, уколико истрага утврди њихову кривицу за помагање у скривању Младића, и они би могли да се нађу међу оптуженима.

Бранко Стаменковић, заступник јавне тужбе против "јатака" Ратка Младића, није желео да коментарише могућност подношења нових захтева за спровођења истраге. Он је навео да ни изјаве сведока, а ни одбране оптужених неће коментарисати до завршетка главног претреса.

– Тужилаштво је крајем августа поднело захтев за проширење истраге против пет особа – наводи Стаменковић. После подношења ових захтева тужилаштво је утврдило да постоје нове околности у вези са овим случајем и њихову проверу поверило надлежним органима.

Стаменковић није желео да прецизира шта подразумева под "новим околностима", нити хоће ли истрага у циљу откривања и хапшења хашког оптуженика Ратка Младића бити поново проширивана.

Подсетимо, захтев за покретање истраге поднет је против пензионисаних официра Аце Томића, Љубише Вуковића, Драгана Живановића, Небојше Павковића и пензионисаног капетана прве класе Бранислава Пухала.

Међутим, иако је тужилаштво поднело захтев за покретање истраге против петорице официра, а судија заказао термин њиховог саслушања, то није урађено. Наиме, како је тада објаснио истражни судија Денис Бећерић, којем је поверен поступак против поменутих официра, саслушање је одложено пошто тужилаштво није суду доставило списе предмета.

– Друго општинско јавно тужилаштво затражило је 27. октобра од суда да им се доставе списи предмета на разматрање – објаснио је Бећерић. – Суд је удовољио захтеву тужилаштва, а прослеђена документација до данас није враћена. Због овога је саслушање позваних, које је било заказано за 3. новембар, одложено. Списи предмета до сада нису враћени суду, па из тог разлога не могу да закажем ново саслушање.

Бећерић наводи и да тужилаштво у међувремену суду није доставило ни један нови доказ на основу којег би, евентуално, био покренут неки нови поступак.

Адвокат Миломир Шалић, бранилац оптужених Предрага и Станка Ристића, сматра да цео поступак против помагача Ратка Младића, али и могућност покретања нових истрага прелази у домен политике. Према његовим речима, тужилац је од почетка селективно "бирао" особе које ће се наћи на оптужници, али и оне које ће сведочити.