НАТО одустао од условљавања

ИНТЕРВЈУ

Нису баш сви били убеђени да ће са самита лидера НАТО у Риги и Србији бити упућен позив да приступи Партнерству за мир. У међународној јавности је већ било много притисака на Београд да прво испуни своју "хашку обавезу" и испоручи генерала Ратка Младића, па ће тек онда моћи да рачуна на наставак процеса њених евроатлантских интеграција (што значи и "одмрзавање" преговора са ЕУ о споразуму о стабилизацији и придруживању). Један од оних који су ипак веровали у позитивну одлуку био је др Бранислав Милинковић, амбасадор Србије при НАТО-у у Бриселу.

 • Такорећи до последњег тренутка није било извесно да ли ће Србија бити позвана да приступи Партнерству за мир, с обзиром да су се томе противиле САД, Велика Британија, Француска и још неке моћне чланице НАТО. Како је дошло до промене њиховог става?

– Неке друге земље су их убедиле да пријем Србије у Партнерство не треба да буде посматрано као "награда" за испуњавање обавеза према хашком трибуналу, већ као средство које ће помоћи реформама у Србији, продубити њену сарадњу са НАТО и ојачати стабилност у региону.

• У тој групи од петнаестак земаља, наклоњених уласку Србије у Партнерство, биле су, колико нам је познато, Норвешка, Мађарска, Чешка, Пољска, Словачка, Словенија, Италија, Грчка...

– Ја бих посебно истакао ангажман Норвешке, која је формално наша "контакт земља" за НАТО. Она је од почетка била веома активна и изузетно је допринела повољном развоју догађаја.

• Шта је, по Вама, био преломни тренутак кад је међу чланицама НАТО почео да се мења став према уласку Србије у Партнерство?

– Дуго су наш председник, премијер и министар спољних послова водили живу дипломатску активност у том смеру, а нарочито после летошње посете председника Србије Бориса Тадића седишту алијансе у Бриселу уследила је и знатно интензивнија активност Политичког комитета НАТО.

 • Домаћи и страни званичници, са изузетком главне хашке тужитељке Карле дел Понте, веома су позитивно оценили одлуку НАТО . Очигледно је да је имиџ наше земље међу свих 26 чланица НАТО побољшан. Да ли ће сад, заузврат, и имиџ НАТО у Србији бити бољи?

– Читав процес расправе и, најзад, доношења одлуке о нашем уласку у Партнерство за мир показује, са једне стране, како и мале земље, чланице НАТО, могу квалитетом својих аргумената успешно да утичу на промену мишљења већих, утицајнијих чланица, а са друге стране да је, управо зато, било веома погрешно оно мишљење у нашој јавности, које је НАТО видело само као инструмент спољне политике једне велике силе, САД. Верујем, дакле, да ће се овде одсад другачије гледати на НАТО.

 • Можда ће порасти и подршка грађана Србије нашем уласку у ову организацију, која је, према анкетама, увек била знатно испод подршке приступању Партнерству за мир?

– О уласку у НАТО тек треба да се постигне широк национални консензус. Видећемо и да ли ће то бити један од спољнополитичких приоритета нове владе.

• Председник мађарске владе Ференц Ђурчањ, заложио се и да се Србији одмах каже да ће, после једногодишњег боравка у Партнерству, бити позвана у чланство НАТО-а већ 2008. године (кад би алијанси требало да приступе друге земље региона, Хрватска, Албанија и Македонија). Колико је ово реално?

– Још је прерано говорити о чланству Србије у НАТО. Осврнуо бих се, међутим, на закључни документ самита у Риги, у којем се каже да ће НАТО наставити да води политику отворених врата према државама западног Балкана. За нас је сада најважније да на најбољи могући начин искористимо могућности које нам се пружају уласком у Партнерство за мир.

• Да ли је НАТО одустао од политике условљавања према Србији тиме што је испуњење обавезе према хашком трибуналу оставио "за касније"?

– НАТО није одустао од захтева да Србија у потпуности сарађује са судом у Хагу. Она ће морати да испуни ову своју међународну обавезу, и верујем да ће то да учини пре свега због себе, а не зато што је на то приморавају НАТО, ЕУ или САД.