У музеј без карте

Када за десет дана буде завршена виртуелна панорама Београда, љубитеље престонице ће од 3Д посете 20 најпознатијих места у граду делити само један клик мишем.„Београдска шетња” је излазак на улице без изласка из куће. Рачунарски трик са 3Д технологијом и погледом од 360 степени на градове, музеје и ремек-дела сликарства тренд је коме прибегавају кустоси и туристички радници широм света.

Најпознатије су оне у оквиру пројекта „Гугларт” који омогућава корисницима светске мреже да погледају галерије и слике из 17 музеја међу којима су „Смитсонијан” из Вашингтона, „Тејт модерн” из Лондона, Музеј краљице Софије из Мадрида, „Ермитаж” из Санкт Петербурга, Музеј Винсента ван Гога из Амстердама и Музеј модерне уметности (МОМА) из Њујорка. Директор МОМА каже да је после овог пројекта већи број посетилаца дошао у музеј – после шетње на екрану пожелели су и да уживо виде слике.

Уз помоћ компјутера могуће је обићи и нека српска здања: Народну скупштину Србије, Матицу српску, Галерију САНУ, манастир Крушедол и Гардош.

Весна Пајевић, представница фирме „ЗЛаб мидија” која стоји иза поменутих панорама и „Београдске шетње”, каже да су виртуелне туре тренд који годинама постоји у свету, а да код нас тек треба да заживе.

– Постоји велика вероватноћа да никада нећете отићи и уживо видети ова места, али зато сада постоји могућност да их видите од куће – објашњава Пајевићева.

Захваљујући технологији, поклоници уметности се упознају са Микеланђелом а да никада нису крочили у Ватикан, док се заљубљеници у природу задесе на Нијагариним водопадима без посете Америци. Поглед од 360 степена пада и на Њујорк украшен божићним украсима или меморијални центар Томаса Џеферсона у Ди-Сију.

Представница Музеја историје Југославије (МИЈ) Мирјана Славковић каже да су виртуелне панораме само један од техничких алата које МИЈ разматра како би проширио могућности приказивања грађе.

– Желимо да се приближимо и особама које не могу да дођу у физички простор МИЈ, као и да додатно мотивишемо потенцијалне посетиоце да дођу у МИЈ или се заинтересују за нашу грађу на неки други начин – каже Мирјана Славковић.

Међутим, како додаје наша саговорница, музеј нема новца за овакав вид промоције.

– Нама би значило када би нам неко без финансијске надокнаде помогао да то урадимо.

На овај начин клијентима се већ обраћају домови здравља и ресторани који верују да су панораме прави начин да се рекламирају на Интернету.

– Веб брендирање је сада врло важно. Компаније издвајају огроман новац да би се рекламирале на Интернету. Панораме су будућност онлајн маркетинга.

Милорад Јоксимовић, менаџер једног од популарних престоничких ресторана, каже да су се у овом угоститељском објекту одлучили за панораму како би приближили свој амбијент и помогли могућим гостима да одлуче да ли им се место свиђа.

– Једино 3Д технологија показује ствари у правом светлу. Ако неко жели да види како ресторан изгледа, сада то стварно и може јер је слика веродостојна – сматра Јоксимовић.

Панораме често прати музика или аудио-водич. Они који их развијају и користе уздају се у развој технологије и могућност да се виртуелни водичи отварају и на смартфонима и таблет рачунарима, али више са жељом да побуде интересовање него да виртуелно замене „праву ствар”.

-----------------------------------------------------------

Додиром миша у салу парламента

Захваљујући виртуелној панорами отворена су и врата Дома Народне скупштине. Пред посетиоцима су салон кнеза Павла, одборске сале, велика пленарна сала, скулптуре цара Душана, Карађорђа и портретикнеза Михаила и краља Александра Карађорђевића.