Мандић позива на уставне измене, али не о правима Срба

ПОДГОРИЦА – У Црној Гори поново се отвара питање измена Устава, али не у делу који се годинама тиче положаја и права српског народа, већ у делу који је као приоритет означио шеф Делегације Европске уније у Подгорици Јохан Сатлер.

Политички актери у Црној Гори, укључујући и председника Скупштине Андрију Мандића, показали су спремност да се уставне промене ставе на дневни ред онда када су повезане са захтевима европских интеграција. Истовремено, питања која се односе на уставни положај Срба, српски језик и идентитетска права српског народа остају по страни, иако су управо она годинама представљана као један од главних политичких приоритета странака које се позивају на подршку српског бирачког тела.

Сатлер је, уочи важних одлука у Скупштини Црне Горе, поручио политичким представницима да се земља налази у „пресудном тренутку свог европског пута” и да парламент пре летње паузе мора да обезбеди двотрећинску већину за одлуке неопходне у процесу приступања Европској унији.

„Црна Гора има стварну прилику да у кратком року заврши приступне преговоре са Европском унијом и постане њена следећа чланица, што су потврдили и лидери Европске уније на Самиту у Тивту”, навео је Сатлер.

Он је прецизирао да остварење те прилике зависи од способности Скупштине да обезбеди двотрећинску већину за, како је рекао, кључне одлуке.

„То укључује уставне амандмане повезане са европским интеграцијама, избор преосталих судија Уставног суда, именовање чланова Судског савета и усвајање преосталог изборног законодавства”, поручио је Сатлер.

Тако је уставна тема, која је у српском политичком корпусу у Црној Гори годинама везивана за исправљање положаја Срба и српског језика, сада отворена у формату који је дефинисала Европска унија. Уместо да се уставна већина тражи око питања која се односе на права народа који је у Црној Гори деценијама изложен институционалном потискивању, приоритет су постали амандмани потребни за бриселску агенду.

Сатлер је нагласио да, по његовом мишљењу, није реч о рутинским гласањима.

„Ове промене значе изградњу снажних и независних институција које ће бити у стању да штите права и интересе грађана на истом нивоу као и у остатку Европе. Зато позивам све проевропске политичке снаге, широм политичког спектра, да у Скупштини подрже ове одлуке”, навео је шеф Делегације ЕУ.

Према његовим речима, подршка тим реформама „није питање партијског интереса”, већ показивање посвећености европској будућности Црне Горе „делима, а не само речима”.

„Приступање Црне Горе Европској унији одувек је било национални пројекат, који се градио четрнаест година уз допринос бројних политичких актера. Да би се тај пројекат сада успешно привео крају, потребан је исти осећај заједничке одговорности”, казао је Сатлер.

Недуго затим огласио се и председник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић, који је саопштио да је на седници Колегијума предложио да прво гласање о изменама Устава буде одржано у понедељак.

„На седници Колегијума предложио сам да прво гласање о изменама Устава буде у понедељак и тај предлог је подржала парламентарна већина. Жао ми је што је опозиција данас имала негативан став према овом предлогу, али Црна Гора заиста више нема времена ни простора да ризикује своју извесну европску перспективу”, навео је Мандић на мрежи Икс.

Мандићева порука додатно је потврдила да је парламентарна већина спремна да отвори уставне промене у тренутку када их Брисел означи као услов за наставак европског пута. Управо зато се у политичкој јавности намеће питање због чега слична енергија, хитност и позивање на историјски тренутак нису показани када је реч о уставном положају српског народа у Црној Гори.

Председник Скупштине је додао да ће јавност у наредна два дана имати прилику да чује аргументе опозиције и одговор парламентарне већине.

„Верујем у компромис и надам се да ће свих 81 посланик у понедељак гласати за измене Устава и омогућити да наша земља буде прва наредна чланица ЕУ”, поручио је Мандић.

Оваква динамика показује да у Црној Гори постоји политичка воља за мењање највишег правног акта када је то условљено европским интеграцијама, али да питања од суштинског значаја за српски народ и даље остају ван првог плана. Устав се, дакле, може мењати, али не тамо где су српски политички представници годинама најављивали да ће то бити приоритет, већ тамо где је то као неопходно означио Сатлер.