Багзијево семе сумње

Док тужилаштво Специјалног суда или полиција не спроведу истрагу о исказу заштићеног сведока на суђењу за убиство Зорана Ђинђића, политички интерес ће бити једини критеријум за проналажење истине у ономе што је Дејан Миленковић Багзи тужилаштву рекао пре годину, а суду и јавности пре два дана. Док тужилаштво и полиција не кажу шта је од онога што је изговорио Багзи истина, а шта не, политички обрачун који је он својим сведочењем покренуо доказује само то да скоро нико у Србији не мисли да Багзи баш све лаже.

Управо је селекција по критеријуму политичког опредељења довела протеклих дана дотле да се мало ко бавио Багзијевим исказом који доводи у сумњу званичну верзију догађаја у Мељаку (где су убијена двојица вођа "земунског клана" Душан Спасојевић и Миле Луковић Кум), а која би, уколико се покаже истинитом, можда могла да доведе и до налогодаваца Ђинђићевог убиства. Исказ који доводи у сумњу званичну верзију догађаја у Мељаку, а који и према мишљењу стручњака представља један од најважнијих момената у сведочењу који би могао да открије позадину атентата, у предизборној трци прегазилa су препуцавања којима су се у јавности бранили поменути у Багзијевом исказу. Небојша Човић је од Багзијевих оптужби (да је знао да се припрема убиство Ђинђића и да је дао свој пристанак) покушавао да се брани оптужбама на рачун Чедомира Јовановића. Јовановић се (од оптужби да је примао поклоне и новац од мафијашког вође Љубише Бухе Чумета) бранио оптужбама на рачун Човића и радикала. А радикали су, опет, свог лидера Војислава Шешеља (кога Багзи оптужује за везе са "земунским кланом" и повезаност са атентатом) покушали да бране оптужбама на рачун Човића, Јовановића, Ђинђића и полиције (за акцију у Мељаку). Полиција (на чију адресу иде оптужба да Спасојевић и Луковић у Мељаку када су убијени нису имали ни бомбе ни "калашњиков", како је званично саопштено, већ само један пиштољ) "брани се ћутањем".

Међутим, ако полиција и тужилаштво буду ћутали и после Багзијевог сведочења и не буду покренули истрагу, на све сумње које су посејане ових дана моћи ће да се дода и та да некоме и даље није у интересу да се откријe да ли је осим Милорада Улемека и Спасојевића, који су према изјавама заштићених сведока, донели одлуку о убиству премијера, још неко имао утицаја на доношење такве одлуке.

– Ако тужилаштво или полиција не покрену истрагу о сваком од навода из Багзијевог сведочења, дакле и о Мељаку, то може да значи само две ствари – или да имате еснафску солидарност због које ни тужилац ни полиција неће да окривљују своје колеге, или да постоји договор политичких странака да се међусобно не дирају – тврди криминолог Добривоје Радовановић.

Он истиче да је обавеза полиције и тужилаштва била да провере наводе сведочења и да се то мора урадити јер искази сведока имају ману да су непоуздани. Истина, искази сведока сарадника мање него обичних сведока. Ако се покаже да сведок говори истину, објашњава Радовановић, и тужилаштво и полиција морају да реагују, а ако се утврди да лаже, сведок сарадник би морао да изгуби статус заштићеног сведока.

Иако Радовановић не верује да је атентат на Ђинђића политичке природе и сматра да се ради о обрачуну наркокартела са човеком који је хтео да их растури, он сматра да би се сведочење о Мељаку морало проверити јер то може, иако не мора, да доведе до налогодаваца убиства, "а они се морају наћи", поручује.

– Да сам адвокат породице Ђинђић, инсистирао бих на томе јер оно што се догодило у Мељаку тог адвоката мора да занима – рекао је Радовановић.

Разлоге да догађаји у Мељаку не занимају ни адвоката породице Ђинђић Рајка Даниловића, који је то рекао у више наврата, па и јуче "Политици", Радовановић тражи у умору.

– Можда то каже зато што му је свега доста, па хоће да се суђење што пре оконча – сматра Радовановић и додаје да овакав став адвоката не мора да буде нужно на штету његових клијената.

Даниловић о случају "Мељак", међутим, не жели ни да разговара јер га, како каже, "то не занима".

– Мене не занима како су прошла двојица која су убила Ђинђића, мене само занима ко је убио Ђинђића – објашњава Даниловић који из неког разлога не види повезаност те две ствари. Иако се слаже да је потребно истражити наводе из Багзијевог сведочења, он тврди да су формалноправно процес пред Специјалним судом и евентуални процес за Мељак (ако би којим случајем до тога дошло) две одвојене ствари. Даље од тога није желео да разговара, па ни да одговори на питање да ли га као адвоката породице убијеног занима да ли би, можда, расветљавање догађаја у Мељаку могло да доведе до евентуалних наручилаца убиства. А управо то је, како каже за "Политику" адвокат Божа Прелевић, заступник Ђинђићевог телохранитеља Милана Веруовића, једна од могућности.

– Ако се Багзијева тврдња да у Мељаку није било ни бомби ни "калашњикова", испостави као тачна, то још не мора да значи ништа осим тога да је то оружје тамо неко оставио. Али, може се рећи да истрага ових догађаја може, а и не мора, да доведе до налогодаваца убиства премијера. Логично је да се испита под којим су околностима страдали Спасојевић и Луковић и да ли су ликвидирани да не би били сведоци – сматра Прелевић.

Иако Прелевић мисли да Багзи не заслужује статус сведока сарадника, истиче да све што је рекао заслужује подробну истрагу. Од пуштања Спасојевића из затвора, до истраге о атентату код "Београдске арене" и догађаја у Мељаку.

– Ако би се доказало да су Спасојевић и Луковић ликвидирани у Мељаку да не би говорили, онда се мора поставити питање коме то одговара. А о томе треба размишљати, имајући у виду и чињеницу да су они изгубили живот за време Живковићеве владе, да је истрага вођена за време Коштуничине владе и да ће све дочекати и неку следећу владу – упозорава Прелевић.

Овај адвокат сматра да постоји нешто што власт спречава да открије зашто је и како убијен Ђинђић и да је све везано за истрагу атентата једна "велика бламажа", укључујући и вештачење из Визбадена.

– Кључни проблем је што није поступљено према налазима Кораћеве комисије који су говорили исто што и Багзи. Али ко још овде покушава да дође до истине? Па, јасно је ваљда да је прича о Багзијевом бекству са обе угануте ноге до Сурчина једнако смешна као и она о Легијиној предаји под чаршафима. И како то да се нико од оних који су се бунили што Легија одмах после хапшења није одведен на суд не буни што Симовић такође одмах није изашао пред суд – пита Прелевић.

И док питања која задиру у позадину убиства премијера и којима одбија да се бави и Специјални суд, а адвокат породице убијеног сматра то опструкцијом, каквом је назвао и хапшење једног од оптужених Александра Симовића (осумњиченог за убиство другог сведока сарадника Зорана Вукојевића Вука), дотле са другог краја јавности стижу оптужбе да је изостанак интересовања за догађаје попут оног у Мељаку обично заташкавање.

Бивши шеф београдске полиције и адвокат Марко Ницовић верује да, кад се ради о Мељаку, Багзи говори истину. Обрачун у Мељаку је, према његовом мишљењу, инсцениран и захтева истрагу која би морала да утврди не само ко је наложио ликвидацију Спасојевића и Луковића, већ и ко је узео новац из њихових торби, о којима Багзи такође говори.

– Оно што се догодило у Мељаку, а што је, тврдим на основу свог полицијског искуства, била обична ликвидација, може битно да утиче на процес пред Специјалним судом. Сведочење о Мељаку је најважнија ствар коју је рекао Багзи, јер то може да доведе до налогодаваца убиства. Све остало је пуштање магле – каже Ницовић.

Уколико се тужилаштво и полиција не би позабавили овим делом Багзијевог сведочења, то би, додаје наш саговорник, значило да до налогодаваца неко не жели да дође или да Багзи лаже, због чега би морао да изгуби статус сведока сарадника.