Ватерполисти Србије у финалу СП против Италије

Од специјалног извештача „Спортског журнала”

Шангај – Србија је у финалу светског првенства за ватерполисте у Шангају! У спектакуларном полуфиналу, које ће остати запамћено, не само у историји наше репрезентације, већ и светских првенстава уопште, победили су Мађарску с 15:14 (1:2, 5:7, 3:3, 4:1, 1:0, 1:1).

Дуго ће се Мађари питати шта их је снашло. Имали су 24 минута милину од игре. Против себе наше играче, који су се мучили, тражили начин да прво побегну од понижења, а затим и пораза. Јер како смо деловали претила је брука.

Изједначена прва четвртина, али с јасним наговештајима да Мађари знају шта хоће. Бежали су нашој одбрани, погађали.

Других осам минута за неверицу. После само 90 секунди, после само три напада, Кемењ је трљао руке – на семафору 5:1. Онда гол за гол, рутинско чување предности ривала, а трачак наде враћа Гоцић када је смањио на 9:6.

На велики одмор смо отишли с минусом од три гола, али и са схватањем да је примљено седам голова у четвртини. Седам!

Играч више је био за нашу селекцију права ноћна мора. Имали смо често бројчану предност, али гола није било.

Пет пута у трећој четвртини и један у мрежи.Мађари су чували четири разлике које је умањио Прлаиновић голом са звуком сирене.

О чему се мислило при 9:12.

– Само да смањимо разлику, постепено – казао је Удовичић.

И тада је кренула лавина са српске стране. Душко Пијетловић је погодио, а затим и Мадараш (13:10). У наредних 6,58 минута Мађарска више није ништа убацила иза Сора. Прлаиновић је смањио на дуго жељених минус два и ту је постало све отворено. Филиповић, 5,17 до краја с играчем више – 12:13.

Мађарима је вода у ушима. Стала им је игра с играчем више, ма све им је стало. Милан Алексић тресе мрежу Сечија који је заменио Нађа и 4,28 до краја је нула према нула. Ми без Рађена и Удовичића, Мађари без Сивоша и Варге.

У тих 28 минута – 26 голова, а затим до краја, у још та четири минута мреже су мировале. Било је прилика на обе стране и играча више и статива.

Стигли су продужеци као у Риму пре две године. Реприза је била потпуна. Филиповић је 30 секунди пред последњи одмор довео Србију у вођство први пут после почетних 1:0.

Одмах на почетку другог продужетка Данијел Варга је вратио наду Мађарима. Она потпуно нестаје голом ровитог Стефана Митровић 44 секунда пре краја.

Кемењ је наредио последњи напад, добио је његов тим играча више, али је шут Хошњанског блокиран.

Победа Србије, финале за Србију. Само 15 минута раније чинило се да је све отишло до ђавола, да ће Удовичић и другови играти за бронзу. Али снага екипе, заједништво и вера да немогуће може да буде могуће је разлог зашто славимо.

Стручни штаб заслужује све честитке. Удовичић је приликом вођства Мађара с 5:1 морао да потроши тајм аут. Његова вика је имала одјек. Код продужетака се чуло само бодрење српских играча. Таква галама је угасила и оно мало мађарских трзаја. Да, ова екипа добија изгубљено, слави када је многи прежале.

Базен: Нататоријум. Гледалаца: 1.200. Судије: Маргета (Словенија) и Ставридис (Грчка). Искључења: Србија 17(5), Мађарска 22 (6).

СРБИЈА: Соро, Аврамовић, Гоцић 1, В. Удовичић 1, Ћук 1, Д. Пијетловић 1, Никић 2, Алексић 1, Рађен, Филиповић 3, Прлаиновић 3, Митровић 2, Г. Пијетловић. Селектор: Деј. Удовичић.

МАЂАРСКА: Нађ, Гор-Нађ, Мадараш 4, Ден. Варга 1, Сивош 1, Хошњански 1, Г. Киш 1, Ж. Варга, Дан. Варга 2, Бирош 1, А. Штајнмец 1, Хараи 2, Сечи. Селектор: Кемењ.

----------------------------------------------

У Суботу за злато против Италије

Сутра, у финалу (15 ч по нашем времену) Србија ће играти против Италије. „Азури” су у другој полуфиналној утакмици победили Хрвате с 9:8 (1:0, 2:1, 5:3, 1:4).

----------------------------------------------

Ова екипа има нешто што друге немају

Од специјалног извештача „Спортског журнала”

Шангај – Кога издвојити у мечу у којем те три четвртине практично нема. У којем статираш и на моменте дајеш допринос лепршавој игри сјајних Мађара. Кога издвојити у последњих осам минута регуларног дела и оба продужетка када се једна екипа вратила из предворја пораза и на величанствен начин прошла кроз врата победника.

Србија! Ватерполисти Србије! Синоним успеха, амбасадори земље, момци који стално показују да могу све.

Селектор Дејан Удовичић је тешко налазио речи. На моменте би застао, учинило ми се као да видим сузу у оку. Почиње:

– Вратили смо се из немогуће ситуације. Немогуће! У мечу у којем смо хтели да у једном нападу постигнемо четири гола. Е, то не може. Знали смо Мађаре. Сјајно су, можда и најбоље физички припремљени. Кемењ је знао распоред и знао је да се прилагоди и да практично 40 дана вежба само за игру против нас.

Какав је био осећај на 1:5, на све силне минусе до краја трећег дела утакмице.

– Све време смо веровали да можемо да се дигнемо. Чак и они који су можда дигли руке прихватили су бодрење. У ствари они су сами одредили ток последњих 14 минута. Рекли смо: „Идемо гол по гол, па ако стигнемо”. А веровали смо да можемо.

Додаје:

– Имали смо три врхунца ове године: Рим, Фиренцу и сада Шангај. И никада нисте чули да у томе тражимо оправдање за евентуални неуспех. А шта је неуспех у оваквој конкуренцији? Примиш седам голова у четвртини и победиш. Хоћеш да играш на мали резултат, а буде 26 голова за 32 минута. Ова екипа има нешто што друге немају.

Остаје финале:

– Идемо да победимо.

----------------------------------------------

Председник као пророк

Неке изјаве Велибора Совровића, председника Ватерполо савеза Србије, биле су пророчанске. Дословно је рекао:

– Ако дамо више од 12 голова побеђујемо. И ако Прлаиновић и Алексић постигну укупно бар три гола добијамо.

За време утакмице на моменте је заборавио на функцију. Дочекао је крај промукао и његове речи упућене Андрији Прлаиновићу све говоре:

– Израсли сте у зреле личности! Говорили су да сте у Риму на светском победили случајно. Да је треће место у Европи неуспех. Да смо досадан спорт. Било је ниподаштавања.

А затим:

- А онда дође оваква утакмица у којој извучете максимум максимума, у којој покажете да нема никада предаје. Успели сте и то је невероватан меч једне невероватне генерације. Гледао сам вас како се бодрите са клупе и био поносан на све вас: играче, тренере, све који смо овде.

----------------------------------------------

Никада нема разлога за предају

Од специјалног извештача „Спортског журнала”

Шангај – Одушевљење је било такво да је тешко наћи речи којима би могло да се опише. Скочили су сви у воду, са трибина је оно мало Срба појурило на базен не били одмах честитали победнику тешко поновљивог меча. Мађари су били у шоку. Денеш Кемењ, црвен у лицу, пролазио је без речи.

– Шта је, људи, ово, невероватно! – блистао је од среће Слободан Никић после своје најбоље партије на првенству.

Живко Гоцић је одрадио 34,37 минута, био је исцеђен као лимун:

– Шта да ти кажем?! Пиши, победили смо.

Вања Удовичић је завршио са три личне грешке после 26 минута:

– Велика школа за све нас. Нисмо били какви треба да будемо, на читавом првенству још нисмо одиграли утакмицу на нашем нивоу. Није лако одиграти три турнира у 40 дана са највишим циљевима. Било је овде грешака, али и нашег великог пријатељства и мало спортске среће. То је спорт. Вратили смо се и показали да нема никада разлога за предају. Игра се док нада постоји.

Душка Пијетловића су сјајно чували оштри мађарски бекови:

– Само смо показали да је ова генерација сазрела за највећа дела. Не памтим када смо овако лоше почели меч. Еј, седам голова у једној четвртини!? Видели смо да Мађари могу и да нас понизе и онда смо почели да играмо. Збили смо редове и стално чекали да се приближимо на два гола. Када смо у томе успели видело се код њих да посустају, да нису сигурни у себе. Попустио им је мотив, али пресудила је наша велика жеља да добијемо.

Марко Аврамовић није много играо, али је изгледао као да из воде није излазио три дана:

– Тешко, претешко. Све је изгледало да нас нема нигде. Међутим, смогли смо снаге. Нисмо имали у последњој четвртини разлога да тактизирамо. Успели смо и мојој срећи нема краја.

Никола Рађен је у Шангају изгубио пет килограма:

– Тешка борба, сјајни мађарски центри. Није нам дуго ишло, али када је кренуло нисмо стали до победе.

----------------------------------------------

Заједничко срце– играч више

Одиграли су када је било потребно маестрално. Филиповић је наставио серију голова, а Прлаиновић показао да је изузетно инспирисан против Мађара: три ударца – три гола.

Филиповић је одао признање противнику:

– Изванредна екипа и, ако хоћемо да будемо поштени, нисмо били бољи. Али, имали смо у заједничком срцу играча више. Невероватно је како смо се подигли, како нас је та атмосфера вратила у игру. Поносан сам на саиграче, на дружење, на жељу за успехом. Мађари ће бити најозбиљнији кандидат за злато у Лондону и за њих морамо да се припремамо.

Андрија Прлаиновић је додао:

– Не памтим да екипа која прими седам голова у једној четвртини победи у утакмици оваквог улога на светском првенству. Није било лако да се јури минус од три-четири гола. Али нисмо одустајали. На крају нисмо имали шта да изгубимо.

----------------------------------------------

Митровић вратио дуг саиграчима

Свашта му се догађа на светским првенствима. У Риму због болести оде кући после првог кола. Тада је на аеродрому сачекао светске прваке и рекао:

– Хвала вам за ову радост, дугујем вам.

У Шангају га је опет напао вирус. Без тренинга, на две инфузије.

– Ма могу да играм.

И играо је. А учинак за непуних седам минута бриљантан: два гола, једна „украдена” лопта. Други гол – за финале, 44 секунда пре краја.

– Поклопило се. Пресрећан сам, али већ сада мислимо на следећу утакмицу, на меч који играмо с медаљом у џепу. А хоћемо да буде најсјајнија.

----------------------------------------------

Кемењ признаје да су сами криви за пораз

Денеш Кемењ, троструки олимпијски победник, тешко је налазио речи којима би објаснио пораз. Његов тим је водио с 5:1, 6:2, 8:4, 11:7, 12:8, 13:10. Водио и изгубио:

– Три четвртине смо апсолутно доминирали, држали игру под контролом. Онда је уследила серија грешака, глупих потеза и Срби су се вратили у игру. Нису ми јасна обострана искључења. Мислим да суђење, у принципу, није било на високом нивоу. Али, сами смо изгубили меч.