Држава низводно од Лима

Нисмо одустали од изградње хидроелектрана на Лиму, али смо због нереално високих цена земљишта, на које ми као инвеститор нисмо могли да утичемо, привремено затворили локалне канцеларије у Бродареву и Пријепољу. Једноставно, не желимо да наш тешко стечен капитал оде у неповрат. Постоје стандарди и норме понашања у пословном свету и у односима са локалном заједницом. Ако ми те стандарде и норме, као и законе земље домаћина поштујемо у потпуности, очекујемо то и од локалних власти, па и државе, која мора да управља укупним интересима, рекла је за наш лист Миљана Видовић, директорка канадске компаније „Ресервоар капитал корпорејшн”. Та компанија и њена ћерка-фирма у Србији, са седиштем у Београду, покушавају да изграде две хирдоелектране („Бродарево 1” и „Бродарево 2” на Лиму), укупног капацитета 58 МW.

Дакле – сви су погледи упрти у државу. Шта она каже?

Помоћ и подршка државе је пресудна. Држава треба да има јасан став – да јој је неопходан овако значајан енергетски објекат, који доноси чисте киловат часове из обновљивих извора, упошљава домаће становништво и доноси нова радна места, а изнад свега, 140 милиона евра директних страних инвестиција. Конкретан предлог за решење проблема нисмо добили ни са локалног, нити са републичког нивоа, али поједини државни званичници су изразили велику забринутост око целе ситуације. Имамо уверавања да ће учинити све што је у њиховој надлежности да створе услове за превазилажење ових препрека како би се наш пројекат реализовао.

Имате ли, бар, неку подршку за своје пројекте?

У Србији је искоришћено око 50 одсто хидропотенцијала Србије. Тачније 10,1 милијарда киловат часова годишње. Премијер Мирко Цветковић је саопштио, пре неколико месеци, да је земља отворена за учешће у различитим пројектима и плановима који јачају сигурност енергетског снабдевања, шире транспортно-складишне капацитете и мрежно регионално повезивање.

На шта тачно мислите када спомињете премијера Цветковића?

Сматрам да се добра клима за улагање огледа, пре свега, у адекватном законском оквиру, као и стабилном и предвидивом правном систему, али и сарадњи са локалном заједницом. Политичка подршка на државном нивоу постоји, али је, ипак, добро када се и конкретизује. Држава која управља стратегијом развоја земље, одређује правце кретања, али и поседује знатне изворе моћи и утицаја. Треба да се додатно ангажује и обезбеди повољну инвестициону климу и на локалном нивоу у градовима и мањим местима Србије.

Са чиме сте се, конкретно, суочили доле на терену?

Првенствено мислим на отпор физичких лица на територији општина Пријепоље и Бродарево током откупа земљишта где ће се градити хидроцентрале. Власници земљишта дижу цене парцела, које су апсолутно нереалне у односу на тржишне. Да бисмо изградили хидроелектране „Бродарево 1” и „Бродарево 2”, откуп земљишта је неопходан корак у том процесу. Чине га много скупљим и угрожавају остатак инвестиција који је намењен и за инфраструктуру Србије уопште. Готово трећина инвестиција намењена је изградњи две нове деонице магистралног пута М-21 (у најкритичнијим тачкама за саобраћај на овој међудржавној рути, познатој нажалост и по томе што се у лето 2010. године догодила тешка саобраћајна несрећа у којој су страдала деца из Бугарске) и два тунела по високим европским стандардима у укупној дужини од 3,5 километара. Упркос свему, у последња два месеца купили смо део земљишта које нам је потребно за добијање грађевинске дозволе. Надамо се да ћемо у наредном периоду успети да остваримо успешну сарадњу, како са становништвом од којих би куповали земљу, тако и са локалном самоуправом. Чини ми се, ипак, да постоји један мањи проценат људи који није свестан значаја овог пројекта или није довољно информисан или је, пак, изманипулисан и нажалост злоупотребљен од стране наводних НВО.

Колико сте пута померали рокове за почетак изградње?

До сада је све текло планираном динамиком и није било значајних одступања. Цео пројекат је врло комплексан и израда студија изискује много времена, а скоро смо имали и измене законских регулатива у Србији. Пуно очекујемо и од Закона о енергетици које ће свакако утицати и на наше даље пословање и одлуке. Уверени смо да ћемо кренути са конкретним активностима до краја године, као што је и планирано.

Колико сте до сада уложили?

Компанија је до сада инвестирала седам милиона евра у пројекат изградње хидроелектрана „Бродарево 1” и „Бродарево 2”. Произведена електрична енергија према дефинисаном капацитету моћи ће да снабдева 60.000 домаћинстава, а на пословима изградње биће ангажовано, према проценама, око 1.200 људи.

----------------------------------------------

Инвеститори у Србији

Недавно је у Србији била група инвеститора у вашој организацији. Примила их је и председница парламента Славица Ђукић-Дејановић, али она не даје дозволе за рад, нити убрзава процедуре. На какав сте одјек наишли?

У компанији смо отворени за сваку помоћ и сугестије на путу ка превазилажењу препрека. Управо у том духу, тридесет потенцијалних улагача из области рударства, енергетике и обновљивих извора енергије посетило је Србију. Инвеститори из Канаде, Аустралије и САД-а су обишли више локација које су у исто време и потенцијалне дестинације за њихове инвестиције. Идеја је била да нашим партнерима и колегама укажемо да је Србија привлачно одредиште за евентуална будућа улагања и да их уверимо у енергетске потенцијале које земља има.