Отписани педесетогодишњаци

Имати педесет година, то у овим нашим условима звучи као казна. Или клетва, још горе. Схватио је то недавно један наш суграђанин кога су испред пивнице у центру Београда позвали љубазно да учествује у дегустацији и своје утиске о пиву испише на анкетном листу. Осмех девојке са улаза претворио се у одбијајући израз лица и настојање анкетарке да га што пре испрати до врата када је схватила да пред собом има човека који троши шесту деценију. Зашто? Анкета је била намењена мушком свету до 45 година, онима са 53 колико има наш јунак – није.

Исто би му се догодило и у свакој банци да је дошао да пита за стамбени кредит. Не може, за оне који су бескућници, макар им до пензије фалило још 15 година, таква погодност није предвиђена. То је погодност за младе и амбициозне, оне који су се тек побринули за породицу. Није то за оне који су "кидали нерве" да им фамилија преживи у време санкција, примали плату од неколико марака, препродавали цигарете и друге дрангулије на хаубама дуж Булевара револуције. Онда нису имали никакву прилику да добију стан или кредит, сад када су одахнули – касно је. Матори су.

Педесетогодишњаци су, нема сумње, жртве транзиције, те речи од којих се многима леди крв у венама. Јер у милион случајева, транзиција једнако је отпуштање. И када се стигне до отпуштања, у свакој фирми прво страдају они при крају пете деценије. Зато што су они који троше шесту већ на бироу, гледају како да скрпе стаж до пензионисања и често страдају од инфаркта и карцинома, јер и стрес чини своје.

На списковима технолошких вишкова у великим фирмама које преузимају нове газде опет су најчешће побројани педесетогодишњаци, мада је здравом разуму блискије да се отпусти тридесетогодишњак коме ће бити лакше да посао нађе негде другде. У белом свету се на "свој кадар" са педесет година озбиљно рачуна: има искуство, фирму добро познаје, сада може да пружи максимум. Код нас је такав баш створен да оде, а дође неко са фришком дипломом (надамо се не са крагујевачког универзитета), краћом сукњом, у оделу, са лаптопом, макар о послу не знао ништа. Научиће за десетак година. На конкурсу за нови посао педесетогодишњаци бивају елиминисани у старту, коме су они још потребни.

Колико је међу нама педесетогодишњака а колико тридесетогодишњака, за кога да навијамо? Статистички годишњак Републичког завода за статистику каже да је по попису из 2002. оних старости од 30 до 35 година било 476.447 (с тим што су у малој предности жене) а оних од 50 до 54 године 571.353 (опет нешто бројније жене).

Дакле, ових са генерацијским проблемима има више, а нико их не воли. Чак ни једна велика козметичка кућа која прави креме за "пеглање бора". У каталогу су побројани сви производи са описима деловања, само се на последњој страни види да рачунају на кориснике до педесет година. После тога њихове боре нису више ни за пеглање. Стварно милина. Живети без посла, стана, пива, свуда сувишан и без разумевања са лицем – пуним бора.