Otpisani pedesetogodišnjaci

Imati pedeset godina, to u ovim našim uslovima zvuči kao kazna. Ili kletva, još gore. Shvatio je to nedavno jedan naš sugrađanin koga su ispred pivnice u centru Beograda pozvali ljubazno da učestvuje u degustaciji i svoje utiske o pivu ispiše na anketnom listu. Osmeh devojke sa ulaza pretvorio se u odbijajući izraz lica i nastojanje anketarke da ga što pre isprati do vrata kada je shvatila da pred sobom ima čoveka koji troši šestu deceniju. Zašto? Anketa je bila namenjena muškom svetu do 45 godina, onima sa 53 koliko ima naš junak – nije.

Isto bi mu se dogodilo i u svakoj banci da je došao da pita za stambeni kredit. Ne može, za one koji su beskućnici, makar im do penzije falilo još 15 godina, takva pogodnost nije predviđena. To je pogodnost za mlade i ambiciozne, one koji su se tek pobrinuli za porodicu. Nije to za one koji su "kidali nerve" da im familija preživi u vreme sankcija, primali platu od nekoliko maraka, preprodavali cigarete i druge drangulije na haubama duž Bulevara revolucije. Onda nisu imali nikakvu priliku da dobiju stan ili kredit, sad kada su odahnuli – kasno je. Matori su.

Pedesetogodišnjaci su, nema sumnje, žrtve tranzicije, te reči od kojih se mnogima ledi krv u venama. Jer u milion slučajeva, tranzicija jednako je otpuštanje. I kada se stigne do otpuštanja, u svakoj firmi prvo stradaju oni pri kraju pete decenije. Zato što su oni koji troše šestu već na birou, gledaju kako da skrpe staž do penzionisanja i često stradaju od infarkta i karcinoma, jer i stres čini svoje.

Na spiskovima tehnoloških viškova u velikim firmama koje preuzimaju nove gazde opet su najčešće pobrojani pedesetogodišnjaci, mada je zdravom razumu bliskije da se otpusti tridesetogodišnjak kome će biti lakše da posao nađe negde drugde. U belom svetu se na "svoj kadar" sa pedeset godina ozbiljno računa: ima iskustvo, firmu dobro poznaje, sada može da pruži maksimum. Kod nas je takav baš stvoren da ode, a dođe neko sa friškom diplomom (nadamo se ne sa kragujevačkog univerziteta), kraćom suknjom, u odelu, sa laptopom, makar o poslu ne znao ništa. Naučiće za desetak godina. Na konkursu za novi posao pedesetogodišnjaci bivaju eliminisani u startu, kome su oni još potrebni.

Koliko je među nama pedesetogodišnjaka a koliko tridesetogodišnjaka, za koga da navijamo? Statistički godišnjak Republičkog zavoda za statistiku kaže da je po popisu iz 2002. onih starosti od 30 do 35 godina bilo 476.447 (s tim što su u maloj prednosti žene) a onih od 50 do 54 godine 571.353 (opet nešto brojnije žene).

Dakle, ovih sa generacijskim problemima ima više, a niko ih ne voli. Čak ni jedna velika kozmetička kuća koja pravi kreme za "peglanje bora". U katalogu su pobrojani svi proizvodi sa opisima delovanja, samo se na poslednjoj strani vidi da računaju na korisnike do pedeset godina. Posle toga njihove bore nisu više ni za peglanje. Stvarno milina. Živeti bez posla, stana, piva, svuda suvišan i bez razumevanja sa licem – punim bora.