Провизија у ваздуху

Продавац стана, купац стана и посредник-агент: троугао, није бермудски, али од њега често заболи глава макар једног од актера.

Продавац има своју визију, купац, пак, своју, обојица желе да прођу што боље, а агенција, тј. агент, ту је да посредује и да на задовољство свих актера у послу обави читав низ радњи, почев од упознавања, разгледања па до погађања и правног регулисања...
У сваком случају, последице могу да буду опасне ако се цео посао не обави стручно и савесно, и високопрофесионално.

Као најважније, потребно је утврдити да ли је продавац власник стана, да ли на стану постоје неки терети (хипотека) уписани у земљишне књиге, води ли се судски спор у вези са станом, хоће ли се зграда скоро рушити, да ли се води поступак експропријације, је ли продавац пословно способан, има ли препоруку неког лица, да ли је стан укњижен у земљишне књиге, од кога, када и како је стан набављен, да ли је цена исплаћена, заједно са пореским дажбинама, да ли је стан влажан, мрачан, има ли буке у близини, какве су инсталације грејања, водоводне, канализационе, електричне...

Последњих година углавном агенти за одређену провизију одрађују тај обиман посао. Награда, или провизија, за тај посао најчешће износи три одсто. Али, често се дешава да агент, после силног посла који обави, остане "кратких рукава. Једноставно, продавац и купац се "нађу на истој таласној дужини" и лаконски "заобиђу" агента. Јер, ако је просечна цена продаваних станова од 60.000 до 100.000 евра, три одсто од те суме је 1.800 до 3.000 евра. А то није мало. И, тако, често вишемесечни труд агенције за посредовање пропадне "без пардона".

Једини начин, према речима адвоката Љиљане Томић-Коџић која има велико искуство у овој области, јесте потписивање и оверавање уговора о посредништву којим се прецизирају услови под којима се ова радња обавља. И ако се деси "превеславање", избегавање да се плати провизија, онда је на реду суд. Али, како нам је судство споро, од тога често у пракси буде мало вајде.

Сузана Микић, директор београдске агенције БДБ, износи честе проблеме у пракси, не само моралне природе:

– Службеница моје агенције купцу месецима тражи стан, и на крају пронађе на Коњарнику баш онакав какав је желео; продавац дође да га откључа, јер га продаје празног, утроје обаве прелиминарни разговор, а онда се купац искраде, брже-боље врати до продавчевог стана и сами, у четири ока, обаве купопродају. Наравно, таквом неморалном клијенту све је олакшано јер је на основу нашег силног труда утврдио да је стан регуларан и чист. Други случај је још драстичнији: стан од 90 квадрата у Улици краља Милана клијент је упорно продавао за 110.000 евра и ми смо на основу његове изричите жеље месецима тражили купца за почетну цену од 114 хиљада. И кад смо нашли купца за тај новац, он је признао да је стан већ продао, али за 95.000 евра. И шта у том случају...

– Или, код Лиона стан од 91 квадратног метра; после вишемесечне упорности спојимо купца и продавца и они "утврде" да се познају. А наш труд, плаћање пореза, зарада? Или, у Булевару ЈНА се продаје стан од 165 квадрата, код нас кључеви да га показујемо, а онда наша "колегиница" "копала" и пронашла власника на радном месту... И шта нама преостаје, да јавно изнесемо имена, прозовемо такве клијенте који су нас "возали", упошљавали, а онда се сакрили. Да тужимо, шта ли... У пракси се уговори о посредовању ретко склапају јер се ради на основу препорука. Када бисмо само на основу тих уговора радили, "десетковали" бисмо потенцијалне клијенте. Нажалост, таква је пракса – прича Сузана Микић.

И Дарко Меденица, власник посредничке фирме Трофеј, сагласан је да је све у купопродајним трансакцијама некретнина – ствар морала:

– Нису сазрели услови да се уговорима вежу стране јер, у контексту свега, такви уговори нису валидни. Озбиљан купац зна да само угледна, регуларна агенција може да му помогне. Зато су препоруке најбитније. Неки "посредници" ако којим случајем остану без провизије, прете, уцењују, шаљу утериваче. Наравно да ни то није у реду, али се дешава. Много је нелојалних колега које отимају посао, продаваца који се не држе договора, купаца који из незнања или због ситне уштеде неморално поступе па се, на крају, често грдно кају.

И шта је решење? Према мишљењу Сузане Микић, држава би требало законском регулативом да спречи овакве подвале, а да се искусни и регуларни посредници удруже, створе кодекс понашања и направе црну листу оних који мешетаре и лове у мутном. Тако би људи из бранше знали ко су они који нечасно раде.

У свету је, према истраживању "Мани магазин енд салс", од 1.000 различитих занимања, према успешности и угледу, агент за продају некретнина – на веома високом, осмом месту. Код нас нема таквог истраживања, али је засигурно ова професија – на зачељу.