Отровни плодови блогосфере

Срећом, свет није много коментарисао просрпске изјаве чудовишта са норвешког острва Утоје. Уосталом, тај његов манифест цитира и Орвела, Черчила, Томаса Џеферсона, па чак, необично за белог расисту, и Гандија. Као и сви политички фанатици, он је у својој глави направио страхотну мешавину најразличитијих идеја, чињеница и политичких ставова. Као и друге манијакалне убице, он је чуо смртоносну поруку оданде одакле другима то не би пало на памет. И Чарлс Менсон је говорио како је своју убилачку намеру добио из песме Битлса „Хелтер Скелтер“.

То не лишава одговорности творце материјала које је читао. Један од његових главних извора јесте антимуслимански и антиусељенички блог „Капије Беча“ (насловом се алудира на одбрану Беча од Турака), где је Брејвик вероватно нашао и чињенице о Србима. Аутор тог блога, такође Норвежанин под псеудонимом Фјордман, оградио се од злодела свог верног читаоца. Омиљени Брејвиков сајт је био слично настројен Џихад Воч. Брејвик је вероватно оно што је и норвешка полиција назвала „вук самотњак“, али ни то није за утеху. Сигурно је усамљеник био и пропали бечки сликар кога је издржавала мама, а који је живео у свету фантазија заснован на Вагнеровој музици, на пример, „Прстену Нибелунга“ (Брејвик је убијао уз музику из  „Господара прстенова“), петпарачкој расистичкој литератури и штампи. А царствујушча Вијена је за Хитлерове младости још увек била огледно место мултикултурализма и толеранције, упркос антисемитском градоначелнику и растућој сенци грозота које су се спремале. Велики рат а потом и криза дали су шансу том бечком маргиналцу. По свим прогнозама, као и по изборним резултатима, ксенофобија расте чак и у најтрпељивијим земљама северозападне Европе. Можда ће пострадање норвешке деце освестити њихове старије. Али, то неће бити тема овог текста.

Оно што мене мучи јесте какофонија у блогосфери, та неразумљива бука у интернет-свету који нас не само окружује, већ и усисава. Стижу генерације које Интернет разумевају као крајњу истину са великим „И“, одакле очас посла изгуглују једноставна објашњења за свако велико питање. Тегобно учење и трагање за истином замењено је привидном пречицом која се састоји из неколико откуцаја на тастатури. И највећи научници данашњице користе сајтове. Све већи број издавачких кућа и научних публикација као и озбиљних новина и часописа је на мрежи. Интернет-свет је истовремено диван и страшан. Нема тог сазнања које се не може тамо наћи. Али, права сазнања су у тој непроходној „џунгли“ затрпана свакојаким коровом, отровним биљем и отпадом. Сваки берач печурака стално размишља о томе да га не превари какав отровни плод, који опонаша јестиву гљиву.

Страхујем да већина људи са мање опреза убире плодове Интернета. Сви су свесни неких других опасности на њему. Полако се развио опрез према педофилима, преварантима, крадљивцима кредитних карата и идентитета. Нажалост, много је мање свести о опасностима које долазе од крадљиваца душа и тровача мисли. Они се прерушавају и праве своје паранаучне блогове и сајтове, који споља могу да изгледају учено, убедљиво и логично. Нужно је на свим нивоима образовања развијати критичку свест, учити пре свега младе људе да разазнају ментални отров од умног мелема. Један од начина је стварање ауторизованих сајтова, интернет-енциклопедија, које би биле попут Википедије, само што би се знао аутор и какве су му референце. Али то је тешко, дуготрајно и скупо.

У међувремену, треба користити здрав разум. На пример, чим неко понуди исувише једноставан одговор на велика светска питања, вероватно није у праву. И Брејвик припада људима који верују да су узроци светских проблема једноставни (на пример, муслимани), а да те проблеме производе, решавају или манипулишу њима неке малобројне тајне групе (Билдербершка група, Трилатерална комисија, масони, темплари). Брејвик је хтео да се укључи у рад тих тајних центара моћи, а онда је преузео ствар у своје руке, замишљајући да је темплар, средњовековни ратник за веру. Вера да деловање малобројних и одабраних управља светом, навела га је на идеју да је могуће да покољем деце опомене свој народ и цео свет. Људи који верују у једноставни црно-бели свет, верују у брза и драстична решења. Демократија, пак, подразумева понекад преспоро преговарање, компромисе, можда надасве поступност и постепеност. Често и  хаос. Многи мисле да је светски неред само привид, а демократија маска која прикрива тајну власт неколицине моћника. Ако и ви у то верујете, извршите следећи експеримент: покушајте да успоставите потпуну контролу над само неколико људи у својој околини (породицом, пријатељима). А онда покушајте да створите заверенички план са само неколико људи, и пробајте да га спроводите цео живот, а онда оставите деци у аманет. На крају замислите милијарду пута већи подухват. Дакле, контрола целог света је немогућа, а крајња последица вере у ту контролу јесте и Брејвиково злодело.