Машина за убијање

Без сумње, "Казино Ројал" Мартина Кемпбела, иначе двадесет прва пустоловина Џејмса Бонда, значи и почетак новог поглавља најуспешнијег и најдуговечнијег серијала у историји филма. Уместо шармантног и циничног плејбоја, омиљеног шпијуна Њеног краљевског височанства какав се годинама нудио, пред гледаоцима је сада мишићава и хладнокрвна машина за убијање. Агент 007 двадесет и првог постхладноратовског века, експлозивног карактера, великог ега и склоности грешкама, неуглађен, неелегантан, животињски мужеван. У овој фази – прави неизбрушени дијамант у прилично харизматичном тумачењу Данијела Крејга који је на бондовској функцији заменио Пирса Броснана.

"Казино Ројал" је тврдокорни и прилично пргави акциони филм, чвршћег драматуршког тежишта и наративне кичме, директнији и грубљи од својих претходника. Изненађујуће, у њему нема секси лепотица у бикинијима ни хај-тек Бондових помагала, домишљатости славног Кјуа (овај лик не постоји у филму), његових летелица, кола, оруђа и оружја... Све је у Бондовим мишићима и песницама и његовој властитој крви и зноју, и много сличније књигама него филмовима о њему.

Овај Кемпбелов филм снимљен је према првом роману Јана Флеминга из 1953. године, и прати рану каријеру Џејмса Бонда. Да нешто са њим "није у реду" и да се наговештава нешто другачије гледаоцу је јасно већ у првој сцени (црно-бела), пре најавне шпице у којој у широкоугаоном кадру Бонд немилосрдно убија неког негативца у прљавом источноевропском писоару. Следе затим убитачно ритмичне сцене јурњава у Мадагаскару, по једном кенијском градилишту, голф клубу на Бахамима и на аеродромским пистама Мајамија, и то траје напетих и непредвидивих сат и десет минута. У наредних сат и десет минута филм, нажалост, "уштоповао" у црногорском Казину Ројал (све снимљено у Карловим Варима, у тамошњем хотелу "Пуп" и купатилима "Ласне 1") у којем Бонд, да би коначно зауставио и разбио терористичку мрежу, мора да победи негативца Ле Шифра (упечатљиви Данац Мадс Микелсен), интернационалног берзанско-терористичког "муљатора" у партији покера вишемилионских улога (за покерским столом уочљиво се види и Лазар Ристовски као један од играча).

У овај део филма уведен је и лик Веспер Лунд (врло добра Ева Грин), лепе и паметне службенице Државне ризнице, која брине о владином новцу уложеном у Бондову игру, нове и посве другачије Бондове девојке (нема голотиње или традиционалних величанствених попрсја). Између ње и Бонда узајамна привлачност развија се тек после преживљавања низа смртоносних опасности. Но, и та привлачност је крхка и на штету Бонда, јер се испоставља да је Лундову врбовао непријатељ те на крају, на јахти, и мору, Бонд, неуобичајено за серијал, остаје сам...

Је ли могуће волети овако атипичног агента 007 кога није брига низашта: ни за људске животе, ни за ближње, ни за политичке последице, чак ни за чувени мартини (забавна сцена у којој на питање конобара какав би мартини желео, Бонд одговара: "Зар ти ја личим на неког кога је то брига")? Могуће је, јер се испоставило да Данијел Крејг са својим брдом од мишића и продорно плавим очима одлично одговара новој Бондовој верзији – волшебног борца против тероризма спремног да и на сопственој кожи осети све методе савременог начина борбе. Оне, оличене у свим могућим врстама тортуре.

Иако претерано дуг, филм "Казино Ројал" није за пропуштање јер је реч о делу модерне, и с мером стилизоване режије, приче која има и главу и реп те се у њој, за разлику од многих претходних из серијала, нећете погубити. Све је јасно као дан.