Узми 300 милиона евра и подели сиротињи

Тачно две деценије после почетка крвавих сукоба који су пратили распад СФРЈ и првих великих таласа принудног исељавања – данас је Србија, званично, земља са највећим бројем избеглих и интерно расељених лица у Европи. Према попису који се спроведен 1996, у нашој земљи било је званично 610.000 избеглица, али се тај број ни до данас није смањио, с обзиром на то да је, у међувремену, придодато више од 210.000 расељених са Косова и Метохије.

Владимир Цуцић, комесар за избеглице Републике Србије, најављује за „Политику” промену имена у „комесаријат за миграције”, у складу са европским стандардима, али каже да се у опису њихових задатака ништа битно неће променити. Просечно, на годишњем нивоу, комесаријат располаже са око 20 милиона евра, од чега је њихов буџет око 12 милијарди динара. У Комесаријату се на једном месту сусреће новац из ЕУ, УНХЦР-а, Бироа за популацију и миграције владе САД, немачке и швајцарске владе, затим из републичког буџета и буџета локалних самоуправа...

Тај новац користи се за решавање стамбених питања. Негде је то куповина сеоских домаћинстава, монтажних кућа или грађевинског материјала за оне који су већ започели градњу, негде је то социјално становање, а понекад је решење дом за старе или за друге социјалне установе.

– Успели смо, у последње три године, да постигнемо динамику смањења од хиљаду људи годишње, што значи затварање око 10 колективних центара сваке године. Од тога, ове године у Београду биће затворена три велика центра. Нико није остао на улици. Свима који су показали било какву иницијативу, ми смо помогли и они су већ напустили колективне центре. За решавање случајева оних који су остали, нажалост, потребно је знатно више пара. Ове године ћемо рештити више од 800 случајева и затворити 15 центара у Србији. Тако ћемо, од некадашњих више од 700 центара, сада доћи на број од око 40 званичних центара. Од тога, 12 центара је на Косову и Метохији – најављује Цуцић.

Како објашњава, 2008. затекли су само шест повереника на Косову и Метохији, а сада их има 18, практично у свим општинама у којима постоји неалбанско становништво. За сада, не постоје услови да се раселе сви центри на Космету, евентуално само неки на северу, каже наш саговорник.

– Чињеница је да у покрајини има око 20.000 интерно расељених људи, којима, осим државе Србије, нико не помаже. У центру надомак Грачанице људи живе у условима који нису достојни човека, у стотинак руских контејнера, који су стигли после 17. марта 2004. године. То су људи чији су домови на Космету, али они не могу да се врате у њих – напомиње комесар.

Од 2008, комесаријат је раселио скоро 1.000 породица у напуштеним сеоским домаћинствима по целој Србији. Људи сами налазе где би желели да живе, а комесаријат уплаћује 7.700 евра на рачун продавца и још 1.000 евра за обнову, тек да људи могу да се сместе.

Са друге стране, председник Коалиције избегличких удружења Миодраг Линта наводи да је још пре шест година банка Савета Европе одобрила Србији 20 милиона евра за решавање избегличког питања, али да тај новац, нечијом неажурношћу, још није искоришћен.

Цуцић одговара да је новац ипак повучен, али да је само 10 одсто употребљено за првобитну намену, док је остатак коришћен за решавање кризе после елементарних непогода.

– Десет милиона је још раније потрошено, јер је Велимир Илић то повукао за санацију клизишта. Преосталих 10 – такође смо повукли, почев од краја 2008, када смо ратификовали тај кредит. Два милиона смо активирали и усмерили у већ започет објекат у Лазаревцу, а преосталих осам милиона отишло је за Краљево, после земљотреса – додаје комесар.

– Очекујемо да ћемо на предстојећој регионалној донаторској конференцији добити око 303 милиона евра неповратних средстава у наредних пет година. Конференција би требало да се одржи, највероватније, почетком наредне године, уз учешће ЕУ, САД, као и других земаља донатора из целог света. На то треба додати и сопствено учешће Србије од најмање 10 одсто, плус учешће у ослобађању од пореза, плус учешће у земљи. Тако ћемо отворити и један број повољних кредитних линија за куповину станова и монтажних кућа – најављује комесар.

То је, каже Цуцић, подршка какву би прижељкивао велики број грађана Србије, не само избеглица, додајући да у самом комесаријату 70 одсто запослених нема решено стамбено питање.

– Не може неко да добије све, а други да не добију ништа. Добио сам врло јасну инструкцију од потпредседника владе Јована Кркобабића: „Узми паре и подели сиротињи!” Тога се врло стриктно држим и срећан сам док имам такву стратешку инструкцију – открива Цуцић.

Ако Србија добије планираних 300 милиона евра донаторских средстава, моћи ће, у року од три године, да затвори све званичне избегличке центре, додаје комесар Владимир Цуцић.

– Остаје још четрдесетак неформалних центара, са преко 2.000 људи, са којима никада нисмо могли да склопимо уговор, јер нисмо имали с ким. То су људи који су улазили у све бараке и празне просторе фирми које су престале да постоје. Ми за њих данас обезбеђујемо, углавном, само хлеб. Решење је да овим људима понудимо све исто што и онима из формалних центара, али је ту проблем што тада мора багером све да се сруши, јер, чим неко оде – одмах дођу други.

Бојан Билбија

-----------------------------------------------------------

Расељени са Космета у најтежем положају

Комесар Цуцић каже да сва истраживања показују да избеглице из БиХ и Хрватске нису битно сиромашније од домицилног становништва Србије, док су расељени са Космета много сиромашнији:

„У последње две и по године дали смо 2.300 неповратних подршки, што је око 1.500 евра, у просеку. Није то за почетак озбиљног бизниса, али може лепо да придода ако већ имате нешто. Следећи корак би био да кренемо у неку врсту задруга, социјалне кооперативе, где би буџетски корисници били у обавези да користе услуге и купују робу које ове задруге производе. Трудићемо се да до краја године покренемо бар пет оваквих пројеката.”

-----------------------------------------------------------

Пакета хране нема довољно за све

Годишње комесаријат даје око 2.500 грантова за неспецифичне потребе, као што су лекови, огрев, стипендије... Цуцић открива да су пре две године купили 8.500 пакета хране:

„Био сам убеђен да то нећемо потрошити до данас. Међутим, све је плануло за пола године. Када су људи видели да ми стварно делимо храну три-четири пута годишње, сада смо добили нових 16.000 захтева за пакете хране, од чега можемо само 10.000 да покријемо, док смо прошле године поделили 12.700 пакета. То је туга!”

----------------------------------------------------------

Отказали статус због бесплатних акција

Са интерним расељењем нема напретка, јер повратак на Косово уопште не постоји, па ће, изгледа, сви остати у централној Србији, каже комесар Цуцић:

„Број избеглих једно време се смањивао на веома чудне начине. Сећате се када је био упис бесплатних акција – те године је око 12.000 људи отказало статус да им не би отпало обећаних 1.000 евра. Тиме су елиминисали и себе и своје породице из низа програма. Следећи проблем је био што је Завод за здравствено осигурање у једном периоду условљавао да људи тренутно изађу из статуса избеглица ако желе да добију вештачки кук, бубрег, стентове... И тада је, у року од пар месеци, велики број људи напустио статус, све док се нисмо договорили са заводом.”

-----------------------------------------------------------

У Шилову гледају своје станове, али не могу да приђу

Према Цуцићевим речима, „Косовска агенција за имовину тотални је фијаско”, јер они сами, који су међународни представници, станују у становима Срба.

„Њихова обавеза је да истерују такве, а не да живе у српским становима. Само комесаријат има 286 станова које потражује, али не можемо да дођемо до њих јер их Косовска агенција за имовину издаје и убира кирију, коју задржава за себе. Поднели смо 18.000 тужби за накнаду штете над имовином, од чега је 1.500 захтева за уништене куће настало после 17. марта. Ништа није пипнуто до данас. Велики број расељених на Космету и данас живи у непосредној близини својих домова, али не могу да уђу већ 11 година. Рецимо, наше насеље у Шилову, где људи ујутру кад устану гледају своје станове, али не могу, чак, ни да дођу до њих”, каже Цуцић.