Uzmi 300 miliona evra i podeli sirotinji

Tačno dve decenije posle početka krvavih sukoba koji su pratili raspad SFRJ i prvih velikih talasa prinudnog iseljavanja – danas je Srbija, zvanično, zemlja sa najvećim brojem izbeglih i interno raseljenih lica u Evropi. Prema popisu koji se sproveden 1996, u našoj zemlji bilo je zvanično 610.000 izbeglica, ali se taj broj ni do danas nije smanjio, s obzirom na to da je, u međuvremenu, pridodato više od 210.000 raseljenih sa Kosova i Metohije.

Vladimir Cucić, komesar za izbeglice Republike Srbije, najavljuje za „Politiku” promenu imena u „komesarijat za migracije”, u skladu sa evropskim standardima, ali kaže da se u opisu njihovih zadataka ništa bitno neće promeniti. Prosečno, na godišnjem nivou, komesarijat raspolaže sa oko 20 miliona evra, od čega je njihov budžet oko 12 milijardi dinara. U Komesarijatu se na jednom mestu susreće novac iz EU, UNHCR-a, Biroa za populaciju i migracije vlade SAD, nemačke i švajcarske vlade, zatim iz republičkog budžeta i budžeta lokalnih samouprava...

Taj novac koristi se za rešavanje stambenih pitanja. Negde je to kupovina seoskih domaćinstava, montažnih kuća ili građevinskog materijala za one koji su već započeli gradnju, negde je to socijalno stanovanje, a ponekad je rešenje dom za stare ili za druge socijalne ustanove.

– Uspeli smo, u poslednje tri godine, da postignemo dinamiku smanjenja od hiljadu ljudi godišnje, što znači zatvaranje oko 10 kolektivnih centara svake godine. Od toga, ove godine u Beogradu biće zatvorena tri velika centra. Niko nije ostao na ulici. Svima koji su pokazali bilo kakvu inicijativu, mi smo pomogli i oni su već napustili kolektivne centre. Za rešavanje slučajeva onih koji su ostali, nažalost, potrebno je znatno više para. Ove godine ćemo reštiti više od 800 slučajeva i zatvoriti 15 centara u Srbiji. Tako ćemo, od nekadašnjih više od 700 centara, sada doći na broj od oko 40 zvaničnih centara. Od toga, 12 centara je na Kosovu i Metohiji – najavljuje Cucić.

Kako objašnjava, 2008. zatekli su samo šest poverenika na Kosovu i Metohiji, a sada ih ima 18, praktično u svim opštinama u kojima postoji nealbansko stanovništvo. Za sada, ne postoje uslovi da se rasele svi centri na Kosmetu, eventualno samo neki na severu, kaže naš sagovornik.

– Činjenica je da u pokrajini ima oko 20.000 interno raseljenih ljudi, kojima, osim države Srbije, niko ne pomaže. U centru nadomak Gračanice ljudi žive u uslovima koji nisu dostojni čoveka, u stotinak ruskih kontejnera, koji su stigli posle 17. marta 2004. godine. To su ljudi čiji su domovi na Kosmetu, ali oni ne mogu da se vrate u njih – napominje komesar.

Od 2008, komesarijat je raselio skoro 1.000 porodica u napuštenim seoskim domaćinstvima po celoj Srbiji. Ljudi sami nalaze gde bi želeli da žive, a komesarijat uplaćuje 7.700 evra na račun prodavca i još 1.000 evra za obnovu, tek da ljudi mogu da se smeste.

Sa druge strane, predsednik Koalicije izbegličkih udruženja Miodrag Linta navodi da je još pre šest godina banka Saveta Evrope odobrila Srbiji 20 miliona evra za rešavanje izbegličkog pitanja, ali da taj novac, nečijom neažurnošću, još nije iskorišćen.

Cucić odgovara da je novac ipak povučen, ali da je samo 10 odsto upotrebljeno za prvobitnu namenu, dok je ostatak korišćen za rešavanje krize posle elementarnih nepogoda.

– Deset miliona je još ranije potrošeno, jer je Velimir Ilić to povukao za sanaciju klizišta. Preostalih 10 – takođe smo povukli, počev od kraja 2008, kada smo ratifikovali taj kredit. Dva miliona smo aktivirali i usmerili u već započet objekat u Lazarevcu, a preostalih osam miliona otišlo je za Kraljevo, posle zemljotresa – dodaje komesar.

– Očekujemo da ćemo na predstojećoj regionalnoj donatorskoj konferenciji dobiti oko 303 miliona evra nepovratnih sredstava u narednih pet godina. Konferencija bi trebalo da se održi, najverovatnije, početkom naredne godine, uz učešće EU, SAD, kao i drugih zemalja donatora iz celog sveta. Na to treba dodati i sopstveno učešće Srbije od najmanje 10 odsto, plus učešće u oslobađanju od poreza, plus učešće u zemlji. Tako ćemo otvoriti i jedan broj povoljnih kreditnih linija za kupovinu stanova i montažnih kuća – najavljuje komesar.

To je, kaže Cucić, podrška kakvu bi priželjkivao veliki broj građana Srbije, ne samo izbeglica, dodajući da u samom komesarijatu 70 odsto zaposlenih nema rešeno stambeno pitanje.

– Ne može neko da dobije sve, a drugi da ne dobiju ništa. Dobio sam vrlo jasnu instrukciju od potpredsednika vlade Jovana Krkobabića: „Uzmi pare i podeli sirotinji!” Toga se vrlo striktno držim i srećan sam dok imam takvu stratešku instrukciju – otkriva Cucić.

Ako Srbija dobije planiranih 300 miliona evra donatorskih sredstava, moći će, u roku od tri godine, da zatvori sve zvanične izbegličke centre, dodaje komesar Vladimir Cucić.

– Ostaje još četrdesetak neformalnih centara, sa preko 2.000 ljudi, sa kojima nikada nismo mogli da sklopimo ugovor, jer nismo imali s kim. To su ljudi koji su ulazili u sve barake i prazne prostore firmi koje su prestale da postoje. Mi za njih danas obezbeđujemo, uglavnom, samo hleb. Rešenje je da ovim ljudima ponudimo sve isto što i onima iz formalnih centara, ali je tu problem što tada mora bagerom sve da se sruši, jer, čim neko ode – odmah dođu drugi.

Bojan Bilbija

-----------------------------------------------------------

Raseljeni sa Kosmeta u najtežem položaju

Komesar Cucić kaže da sva istraživanja pokazuju da izbeglice iz BiH i Hrvatske nisu bitno siromašnije od domicilnog stanovništva Srbije, dok su raseljeni sa Kosmeta mnogo siromašniji:

„U poslednje dve i po godine dali smo 2.300 nepovratnih podrški, što je oko 1.500 evra, u proseku. Nije to za početak ozbiljnog biznisa, ali može lepo da pridoda ako već imate nešto. Sledeći korak bi bio da krenemo u neku vrstu zadruga, socijalne kooperative, gde bi budžetski korisnici bili u obavezi da koriste usluge i kupuju robu koje ove zadruge proizvode. Trudićemo se da do kraja godine pokrenemo bar pet ovakvih projekata.”

-----------------------------------------------------------

Paketa hrane nema dovoljno za sve

Godišnje komesarijat daje oko 2.500 grantova za nespecifične potrebe, kao što su lekovi, ogrev, stipendije... Cucić otkriva da su pre dve godine kupili 8.500 paketa hrane:

„Bio sam ubeđen da to nećemo potrošiti do danas. Međutim, sve je planulo za pola godine. Kada su ljudi videli da mi stvarno delimo hranu tri-četiri puta godišnje, sada smo dobili novih 16.000 zahteva za pakete hrane, od čega možemo samo 10.000 da pokrijemo, dok smo prošle godine podelili 12.700 paketa. To je tuga!”

----------------------------------------------------------

Otkazali status zbog besplatnih akcija

Sa internim raseljenjem nema napretka, jer povratak na Kosovo uopšte ne postoji, pa će, izgleda, svi ostati u centralnoj Srbiji, kaže komesar Cucić:

„Broj izbeglih jedno vreme se smanjivao na veoma čudne načine. Sećate se kada je bio upis besplatnih akcija – te godine je oko 12.000 ljudi otkazalo status da im ne bi otpalo obećanih 1.000 evra. Time su eliminisali i sebe i svoje porodice iz niza programa. Sledeći problem je bio što je Zavod za zdravstveno osiguranje u jednom periodu uslovljavao da ljudi trenutno izađu iz statusa izbeglica ako žele da dobiju veštački kuk, bubreg, stentove... I tada je, u roku od par meseci, veliki broj ljudi napustio status, sve dok se nismo dogovorili sa zavodom.”

-----------------------------------------------------------

U Šilovu gledaju svoje stanove, ali ne mogu da priđu

Prema Cucićevim rečima, „Kosovska agencija za imovinu totalni je fijasko”, jer oni sami, koji su međunarodni predstavnici, stanuju u stanovima Srba.

„Njihova obaveza je da isteruju takve, a ne da žive u srpskim stanovima. Samo komesarijat ima 286 stanova koje potražuje, ali ne možemo da dođemo do njih jer ih Kosovska agencija za imovinu izdaje i ubira kiriju, koju zadržava za sebe. Podneli smo 18.000 tužbi za naknadu štete nad imovinom, od čega je 1.500 zahteva za uništene kuće nastalo posle 17. marta. Ništa nije pipnuto do danas. Veliki broj raseljenih na Kosmetu i danas živi u neposrednoj blizini svojih domova, ali ne mogu da uđu već 11 godina. Recimo, naše naselje u Šilovu, gde ljudi ujutru kad ustanu gledaju svoje stanove, ali ne mogu, čak, ni da dođu do njih”, kaže Cucić.