Амерички подстицај

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 30. новембра – Вашингтон је, као ретко кад, сада успео да изненади сам себе – прича се овде поводом позива НАТО да се Србија, БиХ и Црна Гора прикључе Партнерству за мир. По обавештеним круговима се, наиме, говори да је Америка била иницијатор такве "неочекиване одлуке", па и да је лично председник Џорџ Буш "преломио ствари" и да је дао "кључни подстицај" у том правцу, али да је сазнање о оваквом "престројавању" било привилегија релативно уског кадровског састава.

Одлуку из Риге о позиву поменутој тројци, поготово Београду, овдашњи медији листом истичу као главно изненађење самита НАТО, које је  успело да преузме део публицитета авганистанским искушењима, која су била главна тема састанка. Подсећа се, при том, да су "досад САД улазак Србије и БиХ у Партнерство условљавале комплетирањем сарадње с хашким трибуналом" па да се слути да је дошло до "ненајављеног омекшавања", иако се и даље званично инсистира на изручењу свих преосталих шест оптуженика" и да ће "од тога зависити даље интеграције у НАТО и друге евроатлантске институције", како је јуче навео портпарол Стејт департмента Том Кејси.

Зашто је Вашингтон преузео "водећу улогу" у правцу донекле другачијем од оног који је донедавно предводио? Шта је превагнуло? Чиме се при том руководио? Да ли је било размимоилажења у врху? Та и слична питања причекаће на целовите одговоре, али већ има и службених наговештаја и незваничне комбинаторике.

Дипломатски извори и поједини експерти сугеришу, тако, да је "круг око Буша", с председниковим саветником за националну безбедност Стивеном Хедлијем, превладао у одмеравању аргументације око Србије и БиХ, над Стејт департментом и Пентагоном. Природа овде испољених разлика, која се засад не прецизира, можда је слична онима које су запажене у НАТО, додаје се, уз оцену да је у Риги "Америка издејствовала да се позиви Београду и Сарајеву упуте без условљавања", на којем су неки други, као Холандија, инсистирали.

Неколико овдашњих експерата изнело је своја виђења новог тока догађаја. У Риги је признат демократски напредак Србије и први пут је Запад, на нивоу 26 земаља, признао европски идентитет Србије – изјавио је Би-Би-Сију председник америчке невладине организације "Пројекат за демократије у транзицији" Брус Џексон. Одлука је изванредно значајна јер је њом цео Балкан стављен "под кишобран НАТО" и уједно представља допринос даљој демократизацији и интеграцији региона у Европу – рекао је бивши амбасадор САД при НАТО Роберт Хантер наступајући на Гласу Америке, где је и аналитичар Џон Халсман оценио као "добру" одлуку НАТО да прикључење Партнерству више не условљава трансфером преосталих хашких оптуженика.

У дипломатским круговима, изненађење америчким приступом је – релативно. До последњег часа нико није био сигуран да ће позив сада бити упућен Србији и БиХ, али се на његовом припремању радило већ више месеци – пренето је из тих извора дописнику.

По њима, на одлуку о поменутим позивима без хашког условљавања утицало је више фактора и ставки. Неки од њих су: 1. увиђање да условљавање није било ефикасно – нити се Ратко Младић нашао у Хагу нити је, због тога, западни Балкан као целина могао у Партнерство, 2. оцена да је време да се Београду понуди Партнерство, и тако ојача његов међународни статус, 3. потреба да се цео регион стабилизује и евроатлантски институционализује, 4. процена да треба конкретно подржати демократске снаге у Србији пред изборе, 5. схватање да пред одређивање будућег статуса Косова и Метохије треба подржати стабилност Србије и унапредити њене стратешке везе, 6. признање да је Србија "важан играч" у региону, 7. пораст поверења у руководство у Београду уопште а посебно у обећања да ће испунити обавезе према Хагу, 8. истрајни развој војне и привредне сарадње САД и Србије, 9. зебња да би због неслагања са Западом око статуса Космета, Србија могла да "падне у загрљај савезничке јој Русије", 10. утицај шире међународне ситуације – Америка покушава да смањи сопствена оптерећења и прошири савезништва бар у неким од низа спољнополитичких искушења, 11. настојање да се "скромни резултати" самита у Риги око Авганистана, донекле компензују отварањем врата балканским претендентима за Партнерство…

Није, наравно, извесно да је Бушов тим све то узимао у обзир, као ни да је овим набрајањем листа комплетирана. Али, утисак је да Америка мења свој приступ Балкану, бар у распореду корака.