Нисмо мали ДОС

ИНТЕРВЈУ
Весна Пешић, политичар чији се утицај не може занемарити већ 16 година на политичкој позорници Србије, била је прва која је добровољно напустила место шефа партије, иако то није морала. Сада је изненадила многе који су веровали да је Пешић, један од вођа побуне 1996 – 1997, дигла руке од политичке борбе. Са коалицијом ЛДП-ГСС-СДУ-ЛСВ – иде на изборе.

• Да ли сте у коалицију ЛДП-ГСС-СДУ-ЛСВ ушли као појединац и позната политичка личност, или са својом фракцијом "11. децембар" која је била легална у Грађанском савезу Србије?

– Ушла сам као члан ГО ГСС-а, али то није много важно јер је моја одлука била да подржим ту коалицију. Значи, можете да кажете и као Весна Пешић. Фракција не постоји шест месеци. Једно време смо је одржавали, али смо после видели да то нема смисла, јер нисмо били програмска фракција.

• Очекивало се да ћете на изборе ићи са ДС-ом, јер сте се у последње време више пута јавно сложили с изјавама лидера те странке Бориса Тадића?

– Почетком ове године се родила идеја у ДС-у да се формира грађански форум, који не би био партијски део. Било је замишљено да га ја водим и окупим интелектуалце који нису страначки ангажовани и да имамо грађанску и социјалдемократску оријентацију. Сматрала сам да није било довољно времена да се испита шта би стварно била та идеја, ко би ту учествовао. Видела сам да се време много променило. Сада би ми требало мало више времена, што ДС-у није одговарало, и то је пропало. И због тога су људи мислили да ћу ја бити са демократама.

• Да ли се ви слажете са ставом Ваше коалиције о Косову?

– Не тежимo ту за јединственим гледиштем, јер је то старо питање. Србија може да буде онолико велика колико може да интегрише своје грађане. Да ли ми можемо да направимо нову државу Србију која би могла да интегрише два милиона Албанаца са Косова? Решење би било у прилагођавању граница. Ако би то била независна држава требало би видети које су то границе, поготово што ту постоји север Косова и концентрација Срба, што ја не бих звала поделом Косова, али мислим да је то могло да прође у међународној заједници. То би некако било и праведно решење, јер свако је ту, на неки начин, спасао свој образ.

• Зоран Ђинђић није био за отцепљење Косова, као ни Тадић, а ЛДП је радикалнији и сматра да je нека врста независности реално решење?

– Разумела сам да је позиција ЛДП-а брига Србије за људе, другим речима за српску мањину, а не да се искључиво бавимо територијалним питањем. ЛДП је истицао да су важни људи, а не територије. Мислим да је наша страна успоставила фактички систем поделе, тамо где границе већ постоје, али ће се то догодити тек када статус објаве Уједињене нације. То је, наравно, само претпоставка. Ако се успостави фактичко стање, ван преговора, то би нас опет стављало у ситуацију да немамо сређено питање наше државе. За нас је веома лоше да стално имамо отворено питање државних граница. То би било жариште које би нас искључивало из свих интеграционих процеса. Ми непрекидно решавамо национално питање, идеолошки му продужавамо век, и зато имамо најјаче националистичке странке у региону. У нашем је интересу да што пре затворимо питања наших граница и да се бавимо проблемима које има Србија. Грађани су на референдуму показали да Косово јесте важно, али да више не треба да буде питање свих питања, за које се не пита за цену.

• Коалиција је разнородна, делује као мали ДОС, имате и монархисту на листи. Како ћете функционисати?

– Владан Батић није монархиста, он је то променио. Батић је подржавао политику Зорана Ђинђића, и ту нема идеолошких разлика. Он је на листи, али није коалициони партнер. Ово је најјединственија коалиција која се уопште да замислити. ГСС је са ЛСВ-ом био и 1992. године у коалицији. Либерали који су окупљени око Чеде су социјаллиберали, нису они амерички либерали. Потпредседник у ГСС-у је био Жарко Кораћ. Наравно, сви смо ми различите личности и на различит начин изражавамо своја гледишта, али су она свакако веома блиска. ГСС је једно време рачунао на уједињење са ЛДП-ом. Ми имамо исти поглед на свет, сматрамо да за нас нема дилеме о томе да ли Србија треба да рашчисти са злочинима и са пљачком. Тако се ми битно разликујемо од ових других. Не знам зашто би се то звало мали ДОС, јер то није. У ДОС-у су били ДС и ДСС, водеће међу 18 странака.

• На које бирачко тело коалиција рачуна?

– Ми рачунамо на грађане који верују да ми можемо да променимо слику Србије и утичемо на њен пут. Јер, по мојој процени, Србија се заглавила у инерцији политике да се ништа не мења, јер су странке на власти показале недовољну енергију и жељу да се убрза пут ка Европи. Оне су направиле нове препреке да Србија уђе у Европу.

• Са којим странкама бисте могли да правите владу?

– То није проблем ове коалиције. И ако добијемо доста гласова, не значи да морамо да уђемо у владу. У обзир би дошла влада где бисмо поставили питање шта су циљеви тих странака које у њу улазе: хоћемо ли да отворимо пут ка Европи и предамо Младића, јер од тога зависи да ли ће Србија напредовати, а и њени грађани. Ми нећемо да улазимо у трговине јер су политички принципи веома важни.

• Да ли бисте поново били амбасадор?

– Не. Апсолутно ме то не занима. Ја немам ни темперамент за дипломату. Зато сам волела да то буде Мексико, а не нека претерано политички истакнута земља. Свој посао сам максимално добро обављала у Мексику. Пишем радове из социологије, била сам дуго у политици и није ми потребно да започињем нову каријеру.

• Рекли сте да је Драгослав Алексић, који је на листи ваше коалиције, од средине деведесетих био у ДС-у, иако то није тачно. Да ли вам смета то што је он био у СПС-у до 1996., када је избачен, имајући у виду дотадашњу "ратну политику" те странке и чињеницу да сте Ви били у странци која је била антиратна?

– Чула сам да је био у ДС-у, а будући да је то било давно, нисам била сигурна. Знам да је пре десетак година, као председник општине Вршац, примио Зорана Ђинђића и мене. Нисам ја биограф тог човека да се сећам шта је било с њим. За мене је потпуно небитан податак то да ли је прешао у ДС, да ли је био у СПС-у, да ли је избачен... Ја сам се побунила на конференцији за медије што ваш лист толико страначки навија, па на прву страну ставља да је неки човек из СПС-а на Чединој листи. Тиме медији крше правило о једнаким шансама свих странака. Ако тога нема, онда избори нису демократски. Листа има 250 људи и ја је нисам истраживала. Никада нисам видела коментар у "Политици" зашто је ДСС у коалицији са СПС-ом. Увек сам знала да кажем када су се људи мењали набоље – хвала богу. Не може да се сарађује са онима који су убијали, тешко кршили људска права и за које може да се установи да су учествовали у пљачки.