Јаншино слепило

Од нашег сталног дописника
Љубљана, 30. новембра – У Словенији нема становника без статуса, изјавио је премијер Јанез Јанша коментаришући на националној ТВ караван избрисаних који су по правду морали у Брисел. Јанша је објаснио да су то људи који би да наплате неправде, чиме је подстакао стереотип да су избрисани несловенци, мутиводе које би да измузу од државе оно што не припада њима, већ словеначком народу. Да тако хоће да зараде на периоду кад су били без икаквог статуса, докумената, примања и права. Да ли је тако?

Иако Јанша уверава домаћу и светску јавност да (више) нема избрисаних, подаци које је "Политика" добила у љубљанској амбуланти и саветовалишту за лица без здравственог осигурања откривају да су јуна 2006. у социјалној служби од 378 "клијената" регистровали 82 особе које ни дан-данас немају никакав статус због "брисања" које је држава извела 26. фебруара 1992. Они су део 18.305 избрисаних, међу њима је 80 одсто Срба а већина пати од различитих здравствених тегоба, али не испуњавају услове за редовно здравствено осигурање, што је темељ и за добијање статуса у Словенији.

"Већина њих рођена је у Словенији, ту су похађали основну и средњу школу, неки имају 20 и више година радног стажа… Многи су последњи пут покушали да уреде свој статус пре новембра 2003. када је ступила на снагу једна од новела закона о држављанству. И још чекају одговор, иако је прошло већ више од три године", упозорава Аленка Угрин-Ватовец из Словеначке филантропије, која у амбуланти ради као социјална радница. Јаншу демантује и мариборски "Каритас" (хуманитарна организација католичке цркве), где ради слична амбуланта и саветовалиште за особе без здравственог осигурања. Између 170 корисника "Каритасове" помоћи, њих 30 припада избрисанима, каже лекар Александер Доплихар. "Шта се с њима дешава? Шаљу их од шалтера до шалтера, праве их лудим, а кад телефонирам управној јединици, одговарају да случај ’обрађују’. И тако већ 14 година, никога није брига што ти људи живе у беди. Ја сам специјалиста медицине рада и помажем им да остваре права из области инвалидско-пензионог осигурања, јер већина има потребан радни стаж. Тамо налетим на немогућу ситуацију у инвалидским комисијама – у ери компјутера могу да издају одлуку за пет минута, а они их пуштају да чекају по шест месеци. А чак и да стекне право на пензију, не може да је добије јер нема стално пребивалиште. Стално пребивалиште нема, јер нема дозволу боравка. Без тога, не може да добије порески број. Без пореског броја – нема исплате пензије. Сви изврдавају одговорност за такво стање, а избрисани животаре",  упозорава др Доплихар.

Питање је зашто словеначки премијер, коме су ови подаци доступнији него медијима, нуди својој јавности нетачно и наопако тумачење?

"Зато што појединци у тзв. каравану избрисаних, који су у понедељак отишли у Брисел како би интернационализовали проблем избрисаних хоће да заведу Европу, да је наведу на погрешне закључке, па да у Европи онда мисле да ти људи ни данас немају уређен статус", тврди Јанша.

Ову Јаншину изјаву видео је на телевизији и Јоже Нежмах из села Шмарје код Јелша. Нежмах и његова жена Марчинка припадају избрисанима, више од 10 година немају личне документе, ни здравствено, пасош, ништа. Салаш, чији су власници, не могу да упишу у катастарску књигу. Купили су ауто, а онда сазнали да не могу да га региструју.

Нежмахови су рођени у Словенији и ту свој век провели, али словеначки управни органи воде их као држављане Хрватске. Нежмаху је дат и "рецепт" како да уреди статус у Словенији – мора да оде у Хрватску, тамо стекне држављанство, докаже да у Словенији има редовна примања односно посао, стан, здравствено. Онда би добио привремену визу за боравак у Словенији.