Подгрејана народна векна

Сваки избори у Србији "подгреју" причу о цени хлеба. Наравно само причу, јер о томе колико хлеб стварно треба да се плати пресуђује нешто друго – цена коштања и стандард становништва.

У предизборним догађањима посебно се актуелизује питање такозваног народног или оног јевтинијег хлеба. Колико га, заправо, има на тржишту, као и то ко га још купује. Управо због тога ових дана на релацији пекари и Министарство трговине у чијем је ресору контрола производње овог хлеба влада прави мали рат. Пекари, и то они велики, индустријски, наиме, кажу да су инспектори Министарства изненада пооштрили контролу производње ове намирнице, а да раније ни приближно нису били тако критични. Штавише, постојао је чак прећутни споразум да се на овој производњи не инсистира уколико за њом нема стварне потребе. По њима, разлог за ову ажурност је само скупљање политичких поена. Пекари су, иначе, већ неколико пута покретали питање престанка његове производње, тачније тражили су да се уредба која то прописује укине, а то траже и сада.

Народни хлеб је, иначе, познатији као полубели хлеб јер се прави од брашна Т-850, кошта 13 динара за векну од 500 грама. Обавеза његове производње постоји од 2001. године. Обавеза пекара  је да од укупне производње хлеба тржишту испоруче 40 одсто хлеба од брашна Т-850. У случају да се не продаје и да је повраћај велики, обавеза пекара се преполовљује.

– Наведена Уредба представља анахронизам у привредном систему и у целости је супротна званичном ставу Владе Србије о либерализацији цена и тржишта – каже Сима Матић, председник удружења "Житовојводина". – Није посао пекара, а ни Министарства трговине да штити социјални мир, већ је то посао Министарства за рад и социјалну политику. Не споримо право владе да доноси и спроводи мере социјалне политике (чак мислимо да је то једна од њених обавеза) према одређеној  категорији грађана, али укупан трошак тих мера може да пада само на терет републичког буџета, а не привредних субјеката.

Матић каже да их ова уредба тера у губитке. "Довољно је рећи да је тадашња прописана цена брашна Т-850 била 11,15 динара по килограму (која и данас после пет година треба да се примењује), а само цена пшенице на Продуктној берзи у Новом Саду ових дана достигла је 12,10 динара по килограму са ПДВ-ом. Сем тога, у време доношења Уредбе пореска стопа пореза на промет за наведене производе је била нула, а од 1. јануара 2005. године је уведен ПДВ по стопи од  8 одсто, што произвођачима брашна и хлеба представља додатни трошак.

Пекари указују и на то да је спорна уредба контрадикторна јер у делу прописивања малопродајне цене наводи векну од 500 грама, а у казненим мерама говори о граматури од 700 грама што, наравно, може да буде разлог за изрицање казне. Иначе, од укупно 12 чланова уредбе чак осам су казнене одредбе.

Помоћник министра трговине Срђан Срећковић каже да пекари не треба да се надају да ће се поменута уредба у овом сазиву владе укинути, а да ће се примењивати док је на снази.