Јулско помињање

Жели ли то свет опет да нас врати у статус дежурних криваца!? И то док ми свакога дана у сваком погледу све више напредујемо. Ђоковић доминира у светском тенису, ватерполистима као да је била непријатна сопствена супремација, па су све учинили да изгубе од Мађара у полуфиналу Светског првенства, али им није успело. Извезли смо у Хаг Хаџића, најважнијег споредног оптуженика. Непосредан, али на цивилизован начин, Тадић полако постаје лидер Балкана, о чему је Милошевић сањао, али на нецивилизован начин... И шта бива? Свет почиње да нам изналази којекакве мане.

Везују нас за оног лудог Норвежанина, који је зарад неке идеје поубијао сопствене грађане. Ми јесмо луд народ, али на други, самосвојствен начин. Додуше, и неки наши политички лидери су због идеје жртвовали сопствени народ, али то је друга и дуга прича.

Испада, затим, да се Еми Вајнхаус убила после Београда. Ваљда кад је видела Србе, онакве какве је описала она америчка необразована и приглупа водитељка Челси.

И Хрвати су се придружили том налажењу мана. Извукли су из усташког шињела податак да су бранитељи оправдано срушили споменик антифашистичком устанку у Србу (каквог ли имена), јер су наводно тамо некакви четници побили некакве Хрвате.

И Тачијеви Албанци криве Србе што су сами, мислим Албанци без Американаца, кренули борним колима на север Косова.

Но, то све не умањује наш видљиви прогрес. Не могу нам други ништа. Да, али можемо сами себи. Реформисано правосуђе је оном електро-Ускоковићу скинуло робију са девет година на три. А био је омиљени комшија свим Врачарцима, толико је имао станова. Па и кад би га осудили на кућни затвор, разбијали би главу у којем стану да борави. И да ли би добио електричну наногвицу? Муке су то, као и муке оног судског позивара да пронађе Цецу у оноликој кућерини. Морао је да баца пиринач за собом, како би се вратио на посао.

Али, нестаће и ти проблеми на нашем исправном путу, као што су и у јулу нестајали и шахтови, олуци, каблови...