Лети перје због француске гуске

У име европског заједништва, на жртвени олтар у Бриселу, Французи ће можда морати да положе – џигерицу. Гушчију, додуше. Пред највећи европски сајам хране у Келну, до Париза је дошла поражавајућа вест да Немци не желе да на њиховим штандовима фигурира гушчија паштета (Foie gras), незаобилазан луксузни специјалитет традиционалне француске кухиње.

Лишили смо се франка, пристали на санирање грчких дугова, наши сиреви од некуваног млека више се не продају у иностранству, али ако сада дамо и џигерицу, изгубили смо наш културни идентитет, поручио је Париз, не само Берлину, већ и Бриселу.

Немачки амбасадор у Паризу морао је на хитан састанак у француска министарства, а не на заслужени одмор у време кад то чине остале дипломате највишег ранга. Пале су крупне речи и тешке претње.

„Уколико Немачка не одустане од бојкота нашег деликатеса, ја не видим како бих уопште могао да присуствујем свечаном отварању сајма хране у Келну”, написао је у оштрој ноти француски министар пољопривреде Бруно л’Мер, обраћајући се ресорној министарки у Берлину.

Илзе Агнер, немачка колегиница, покушава да смири страсти, и кривицу за одлуку спушта на организаторе сајма. Они о томе одлучују, одговорила је Л’Меру.

У сваком народу има издајника, а овога пута та улога је припала чувеној Брижит Бардо. Некадашња филмска дива, својевремено је слободним голишавим сценама на великом платну изазивала глобалне уздахе, али одавно је и лично почела да пати због немилосрдног поступања према животињама. И док се француски министар из петних жила труди да преокрене одлуку сајма, Брижит Бардо је пресавила табак и обратила се директно влади у Берлину. Тражи од Илзе Агнер да не попусти под притиском Париза и „тужака” своје сународнике.

„Није истина да Француска примењује правила ЕУ која се тичу добробити животиња”, написала је Брижит Бардо.

Она предводи кампању француских заштитника животињских права који тврде да је само 15 одсто фармера у земљи прихватило налоге из Брисела који би морали да се примењују од почетка ове године. По овом правилу, кљукање гусака и патака се толерише, али оне више не смеју бити у индивидуалним кавешчићима где не могу ни да размахну крила.

Водећи рачуна да се не угрози њена самобитност, Француска је још 2006. предвидела опасност која стиже из Европе, па је кљукање пернате живине убацила као изузетак у закону за заштиту животиња.

„Фоа гра (масна џигерица) део је заштићеног културног и гастрономског наслеђа Француске. Под овим именом подразумева се јетра патке или гуске која се добија тако што се оне гоје насилним кљукањем”, пише јасно у галском законику.

На справљању деликатеса јединственог укуса „баршунасте свиле која клизи по непцима” ради у Француској 35.000 људи. Животиња се насилно кљука преко посебне цеви све док њена џигерица не постане десет пута већа него што је то нормално за неку другу гуску која не живи у Француској.

Годишње, француски узгајивачи покољу 37 милиона угојених патака и 700.000 дебелих гусака. До сада су поред Немачке, производњу паштете од гушчије џигерице, забраниле Данска, Финска, Норвешка, Пољска, Ирска, Италија, Велика Британија, Холандија, Луксембург и Чешка. Придружиле су им се поједине државе у САД, Израел и Аргентина. Али нико од њих није ставио барикаде на увоз из Француске.

Француска тврди да је одлука сајма у Келну, произишла након кампање вегетаријанских екстремиста, да се тиме крши принцип ЕУ о слободном промету робе, и да се ова група „фанатика” неће зауставити на гускама и паткама.

Ускоро ће закуцати и на немачка врата, прети социјалистички посланик у француском сенату. Како ли ћете се ви осећати, упозорава овај француски патриота, кад се уведе глобални ембарго на немачку кобасицу како би се заштитиле свиње.

Што се Француза тиче они су необјашњиво, и даље витки, а само пет одсто њиховог масног деликатеса се извози у иностранство. Све остале хиљаде тона џигерице поједу се у Француској.