Миграције речи и идеја

У Великом војводству Луксембург увелико одбројавају дане до 9. децембра, када ће великим ватрометом свечано бити проглашени Културном престоницом Европе 2007. године. Европска престоница културе 2007. године биће заправо Луксембург и Велики регион, подручје на којем живи једанаест милиона људи а које обухвата и регион Лоран у Француској, немачке државе Рајнланд-Пфалц и Сарленд и белгијски регион Валонију. Румунски град Сибиу у Трансилванији биће такође престоница културе, што читавом дешавању даје и ширу европску димензију.
Роберт Гарсија генерални координатор свих дешавања истиче као главне карактеристике програма интердисциплинарност, шароликост и непрекидност догађања током читаве 2007. године. Читав пројекат имаће европску димензију и на уметничком нивоу. Тако програм неће бити само локално обојен већ ће садржаји бити необични, нови и провокативни, окренути публици читаве Европе и света.

Лого манифестације је плави јелен који у почетку није био прихваћен ни од самих становника Луксембурга који су га означили симболом неизлечивог провинцијализма. Аутори правдају своју креацију намером да јеленом као животињом која живи у шумским пределима читаве области симболизују читав Велики регион , а како он живи и у Румунији, и Трансилванију. Неочекивано је управо то што позив у свет нових уметничких креација долази путем једног врло класичног симбола. Аутори очекују да, посебан и јединствен, плави јелен зрачи далеко преко граница, а главни координатор Гарсија тврди да застава са плавим јеленом води до снова и имагинације и иде иза граница конвенционалности.

Радионице споменици културе

Главна тема у Луксембургу биће миграције, миграције људи, миграције идеја. Ово нимало не чуди када се зна да становништво Великог војводства чини 40 одсто странаца, док се тај постотак у граду Луксембургу пење чак на 60, уз 143 нације, што је готово без премца у свету.

Главно средиште догађања у граду Луксембургу биће ротонде, две грађевине саграђене 1875. године за потребе железнице. Ове радионице за поправку локомотива и аутобуса 1991. године су проглашене споменицима културе. Са идеалним димензијама, пречником од 55 и висином од 15 метара, ротонде су као сјајан спој стакла, камена и челика добиле ново значење. У непосредној близини Главне железничке станице, оне су и саме постале симбол миграције, једног вечитог кретања, веза између овде и тамо, локалног и глобалног, симбол вечног путовања, започињаног увек изнова.

Концепт програма пошао је од суморног стања ствари у овом делу Европе величине једне средње велике европске државе. Сваког радног дана од понедељка до петка 116 хиљада људи, неуморни мигранти новог времена, из Француске, Немачке, Белгије или Луксембурга, седа у своје аутомобиле и вози путевима кроз Луксембург до радног места. Ту проводе радни дан, и током тих готово десет сати, рачунајући и време проведено у превозу, сви ти људи међусобно не испољавају ни једно осећање, или ако тих осећања и има она се јављају само током одмора за оброк или поред апарата за фотокопирање, евентуално на бензинској пумпи. Речју, отуђеност. Како приближити ове људе, како их окренути једне другима, како их укључити у пројекат?

Направити кратак избор између 350 музичких, позоришних, литерарних, визуелних и мултимедијалних пројеката и програма који ће се реализовати током 2007. године готово је немогуће.

У граду Луксембургу, у ротонди 1, биће реализовани програми са препоруком: Културна трамбулина која се мора видети. Ту ће  се инспирисано темом појавити мноштво идеја, слика, звукова, материјала, укуса и мириса, разне уметничке дисциплине, мултимедијални и акустички радови, нове технологије, перформанси и модне ревије, наративна и ангажована уметност...Од јануара до децембра смењиваће се изложбе и дешавања које су осмислили Мартин Пар, Лука Марчети, Емануела Квинз, Софи Кал и Хоу Ханру.

У ротонди 2, под заставом слободе и откривања, како најављују организатори, дешаваће се програми намењени младој публици. Прва целина овог програма названа је Traffo – Фестивал извођачких уметности за младу публику. Ту ће се кроз разне радионице откривати позоришне тајне, а биће заступљене све форме позоришне уметности, луткарска, музичка, плесна, говорна...

Друга целина програма посвећена је младим уметницима од 19. до 29. година који ће изложити своје радове из области визуелне модерне уметности настале током последњих пет година. Намера је да се покаже уметнички свет који постоји паралелно са системом јавних институција и галерија и то би, очекује се, требало да удахне свеж интер-регионални ваздух.

На неколико места у граду биће постављени мобилни контејнери у којима ће бити постављена изложба: Пажња – Роми! Историја неспоразума. У Казину Луксембург – Форуму модерне уметности, али и у Мецу и Сарленду биће представљена троделна изложба о коришћењу светлости као уметничког медија названа "On/Off".У новоотвореном Музеју модерне уметности Великог војводе Жана – MUDAM-у биће изложени радови које је изабрала Александра Мидал под називом: Будућност данас, уметност иза граница научне фантастике.

У Тријеру, у Рајнском земаљском музеју и Музеју града биће постављена велика изложба посвећена Константину Првом, познатом као Велики, оснивачу Константинопоља, једном од најфасцинантнијих римских императора, првом хришћанском императору који је у Тријеру имао своју резиденцију.

Изложба реализована захваљујући материјалима из многих амерички и европски колекција и музеја, међу којима и наших, биће отворена почетком јуна и трајаће до краја октобра 2007. године.

Слике Пабла Пикаса из 1950. године настале као реакција на Други светски рат и Шпански грађански рат, врхунска дела модерне уметности, биће представљене у Сарбрикену у Сарландском музеју.

Центар индустријске уметности и културе, бивша челичана у Векингену у Сару са чак 600 хиљада квадратних метара представиће, како најављују организатори, изложбу "светске класе" америчког поп-арт уметника Дјуана Хенсона.

У Граду миграција 2007. године , Дуделангу у Луксембургу, такође у бившој челичани, изложбом: Повратак у Вавилон, биће представљено једно ново виђење древног мита.

Вредне помена су и две светске музичке премијере у Гранд театру у Луксембургу, опере  Џонатана Харвија "Вагнеров сан" и балета Саше Валца "Медеја".

Имати и умети

Кинотека града Луксембурга и њени регионални партнери организоваће и један, наравно, путујући, биоскоп који ће се кретати читавим подручјем а у којем ће бити приказивани кратки и средње дуги филмови са почетка двадесетог века.

У Трансилванији, у граду Сибиу где још живе наследници у 12. веку досељених Саксонаца, оснивача града, још се говори језиком сродним оном који се говори у пределу између Мозела и Рајне. Ово је била инспирација за пројекат о историјским везама две државе из којег је настао и филм чији су аутори гумназијалци из Дикирха и Сибиуа. Уз то биће организована театарска, музичка и друга дешавања и радионице.

Држава Луксембург у којој живи око 450 хиљада становника издвојила је за културу у 2005. години скоро 90 милиона евра што је 13 одсто њеног годишњег буџета. Стога не чуди да је овде и током читаве  2006. године било занимљивих догађања. Тако је од јануара до септембра у Музеју историје града Луксембурга била изложена занимљива изложба: Слике које лажу, са поднасловом: Абецеда преваре. Изложбу је организовала Кућа историје Савезне Републике Немачке из Бона, а финансирао Савезни центар за политичке студије и по први пут је представљена ван граница Немачке.

Са три стотине објеката, фотографија, плаката, дигиталних, телевизијских и филмских материјала, она на импресиван начин истражује објективност и анализира манипулацију слике и манипулацију сликом. Полазећи од наивног веровања да само реч може бити лажна, у време када је слика свеприсутни медиј, ова изложба од А до Ш анализира добро познате примере из историје, од Лењина, Стаљина, Хитлера, до мање познатих примера из жуте штампе са локалног, немачког подручја. Као претећи програм изложбе, организоване су радионице и фото-конкурс за младе до 20 година са темом "Просто фалсификуј", један духовит покушај да се млади едукују, наравно не да фалсификују и стварају лажи, већ да их у свету медијске манипулације препознају.

Луксембург ће бити први који ће по други пут после 1995. године бити проглашен европском културном престоницом. Чак и ономе ко овде и на кратко борави постане сасвим јасно због чега.