Стефановић и Богдановић: разговором до договора

Рударе – Званичници Владе Србије Борислав Стефановић, шеф преговарачког тима Београда у дијалогу са Приштином, и Горан Богдановић, министар за Косово и Метохију, који су прекјуче у Рашки водили разговоре са посредником Европске уније Робертом Купером, казали су да се само разговором може изнаћи решење на административним прелазима Брњак и Јариње, као и да се народ неће склонити с барикада док се ситуација не врати на стање какво је било 25. јула.

Пред око 2.000 житеља северног Косова, који већ осми дан дежурају на барикадама, не дозвољавајући да Приштина инсталира такозвани косовски царински систем на административном прелазу Јариње, али и захтевајући да се уклоне цариници који су под командом Приштине на административном прелазу Брњак, Борислав Стефановић је окупљеном народу поручио да „ако хоће силом да успоставе косовску царину, нека знају да то народ са севера Косова никада неће прихватити”:

– Водили смо тешке и компликоване разговоре са Купером, али још пуно тога треба да урадимо. Пренели смо ваше захтеве да се на прелазима врати стање какво је било 25. јула, али до решења морамо стићи на системски начин, како би се ова криза превазишла и то онако како сте ви тражили. Приштина није спремна да прихвати наше захтеве, а у целој причи се испоставило и да смо ми непожељни саговорници – казао је Стефановић на импровизованој говорници у селу Рудару. Ту даноноћно дежурају Срби са севера Косова, не дозвољавајући Кфору да пролази, с обзиром на искуство, када су снаге НАТО-а покушале, довођењем албанских цариника, да успоставе контролу Приштине 26. јула у Јарињу.

– Поново нас очекују тешки разговори, али најважније је да је народ јединствен, а уз вас су Влада Србије и цео државни врх. Очекујемо повратне информације, али морамо дати шансу дијалогу, а ви сте показали свету, задивили сте својом слогом и одлучношћу, да нећете дозволити инсталирање царине, и приштинских институција на северу – казао је Стефановић. Он је истакао да народ на барикадама и сви житељи на северу Косова треба да се „чувају” порука које позивају на насиље, провокацију, јер како је казао „непотребан патриотизам неће решити проблеме”.

Шеф београдског преговарачког тима такође се осврнуо и на „викенд ратнике, страначке приче, аналитичаре из Београда”, поручујући: „Дајте шансу дијалогу, јер ми смо ту да не дижемо тензије, да не буде искакања, јер смо овде сви исти”:

Стефановић је казао да Срби треба да се уздрже од инцидената пренаглашеног патриотизма, посебно јер ће и даље бити покушаја „исцрпљивања” и провокација.

Горан Богдановић је у Рудару нагласио да се само мирним путем може доћи до остварења циља. И он је, као и Стефановић, позвао народ да остане на барикадама све док се не успостави стање какво је било 25. јула:

– Нас третирају као хајдуке. У једном делу међународне заједнице и међу Албанцима не постоји воља да се ово реши. Али, морамо бити јединствени, као и до сада, верујте у државу и државни врх, оставимо по страни којекаква трачарења, али и гласине јер су оне опасније од пушака – поручио је Богдановић.

Б. Радомировић

-----------------------------------------------------------

Бранимо се голоруки

На барикадама није важно ко је у којој партији. Овде бранимо своју земљу и уздамо се у државу Србију, прича Ранко Р. из Србовца

Рударе – Више од 2.000 Срба пристигло је јуче у Рударе, село које броји око 150 кућа, наслоњено на Звечан и које се граничи са два албанска – Липом и Бољетином, с намером да не допусте да Приштина постави царину на административном прелазу Јариње.

Да није хеликоптера, који стално надлећу, и оклопних транспортера војника Кфора, који долазе надомак самих барикада, био би то обичан летњи дан. Поред самог пута воће родило – шљива „чачанка“, кајсије, малине, а савили се и чокоти грожђа.

На барикадама, на путном магистралном правцу Косовска Митровица – Рашка, народ одлучан да издржи и не допусти Приштини да завлада севером Косова:

– Бранимо се голоруки, цео свет то види. Мирно и као никада до сада јединствено. Нема странчарења и није важно ко је у којој партији. На овом асфалту бранимо своју земљу. Уздамо се у државу Србију. Храбре нас ови што су из Београда дошли – говори Ранко Р. из Србовца који је већ осми дан на барикадама. Овај радник „Трепче“ каже да се моле богу да их „заобиђе“ невреме које их је пре два дана задесило. У шали кажу „од куршума се и можемо склонити, али од оног потопа, који нас задеси, нисмо могли“.

Успевају Срби да се барикадама колико-толико одупру Кфору, на око 20 метара од почетка барикада, где се вијори српска застава, тачно десет врста препрека на путу. Прво наилазите на бетонске блокове, онда на камион на којем је слика Путина, потом набацане палете, гуме од камиона, а доле ка Лепосавићу поново натрпани блокови, балвани, на стотине кубика шљунка, код „Цоцове кафане“ багер и стално дежурају кола Хитне помоћи за злу не требало. Срећемо и Часлава Софронијевића. Са мегафоном у рукама, рекло би се заводи ред. То је онај млади човек са насловне стране јучерашње „Политике“ који девојци у униформи НАТО-а пружа флашицу с водом:

– Цело јутро ме зову. Кажу, ено те у новинама – смејући се, док нам прилази, казује Софронијевић, родом из Рудара, отац троје малолетне деце.

Добацује му околна група младића: „Јеси ли јој бар узео број телефона. Словенка је, разумећете се“.

Настаје општи смех, док хеликоптери надлећу, а конвој словеначког Кфора долази до самих блокада. Задржавају се кратко и поново одлазе пут јужне Митровице. У кући Миломира Славковића Мима даноноћно пуно људи. Дом им одмах поред барикаде:

– Неизвесност је велика, али мало нам је лакше јер смо дан и ноћ с народом – вели Миломир док његова супруга Гордана, наставница руског језика, нуди присутне кајсијама ту из њеног врта.

Осмодневну страхоту препричава и Достана Славковић, којој су 84 године и која исто као и њен син и снаја каже да је није страх, јер је народ уз њих:

– Свега сам се нагледала и оног другог рата, и оног бомбардовања 1999, али овако није било – каже Достана која вели да је није страх за њу, већ за своје али и за све ове Србе који су на нишану топова и митраљеза НАТО-а.

Биљана Радомировић

-----------------------------------------------------------

Храна не може преко Јариња

Косовска Митровица – Једном већем возилу, које је превозило штампу на север Косова, јуче није дозвољен прелазак административне линије на прелазу Јариње. Према речима Милинка Кучевића, возача „Футуре плус”, која дистрибуира штампу, његов колега, након што је враћен са прелаза Јариње, алтернативним путним правцима довезао је на север Косова новине. Сам Кучевић је задржан на прелазу Јариње, али је на крају ипак пуштен да пређе овај пункт, јер је био у мањем возилу, тако да је штампа, намењена српским срединама јужно од Ибра, била дистрибуирана.

Хлеб и млеко из Рашке, такође, нису могли да буду пребачени на север Косова преко прелаза Јариње. Међутим, и поред забране, хлеб и млеко су, алтернативним путевима, стигли у Косовску Митровицу, тако да на северу Косова није било несташице основних животних намирница. Војници Кфора забранили су прелазак чак и возилима која превозе лекове, а са пункта Јариње враћена су и возила натоварена огревом. Прелазак је дозвољен само путничким аутомобилима без товара.

За разлику од Јариња, на прелазу Брњак код Зубиног Потока, јуче није било ригорозне контроле преноса робе. У мањим возилима су, без проблема, преко прелаза Брњак, допремљени хлеб и млеко из централне Србије. Административни прелаз Брњак контролишу припадници Кфора из Француске, Марока и Аустрије, а на пункту су стационирани и припадници косовске пограничне полиције.

Танјуг

-----------------------------------------------------------

Санино: Једностран, насилан потез Приштине изазвао олују

Рим – Једнострани, насилан покушај Приштине да заузме царинске прелазе на северу Косова био је „несрећан” и изазвао је „олују која се још није смирила”, док је „реаговање Београда било повољно”, изјавио је италијанској агенцији Нова генерални директор за проширење у Европској комисији Стефано Санино.

Високи званичник ЕК, који је недавно боравио на Косову, истакао је да „иако се Србија успротивила одлуци косовских Албанаца да пошаљу специјалне трупе на границу, нико у Београду није хтео да иде у сукобе и изјаве тамошње владе су имале за циљ да се ситуација смири”.

По његовим речима, „Београд мора схватити да је сат историје отишао у једном одређеном правцу и да, уз све тешкоће, мора да се нађе заједнички пут, са свом вероватноћом унутар Европске уније”. „А Приштина мора уложити напор да избегне употребу силе и осмисли такву политику која би била у стању да привуче север (Косова)”, сматра Санино, преноси агенција Бета.

Он је навео да је „превише рано да се каже да ли ово што се догодило може имати неповољне последице по процес европске интеграције Србије, а циљ Београда је да добије статус кандидата за чланство и датум преговора до краја године”. „Свеукупно је релативно повољан положај Београда” у односу на процес уграђивања у ЕУ, нагласио је Санино, приметивши да су најновији догађаји на северу Косова, показали да „тамо постоји део Срба који делују самостално”.

На питање шта је могло бити узрок да Приштина крене у једнострану акцију, директор у ЕК сматра да то може бити чињеница да је „оно што је досад учињено у европској интеграцији далеко сложеније”, да пет чланица ЕУ не признају независност Приштине, да нема корака ка укидању виза за грађане Косова. „Дијалог са Србијом јесте донео резултате, али није изгледало да то даје било какву перспективу за север Косова”, како је то објаснио Санино. Али, како је ставио до знања, „све то никако не оправдава насилан и несрећан потез” Приштине, јер „нико у ствари не доводи у питање територијалну целовитост Косова и потребу да север буде уграђен у косовски простор”. „То укључивање захтева политичко деловање, а не војну акцију” и, предочио је Санино, „Приштина мора разумети захтеве сопствених грађана без обзира на њихову етничку припадност.”

Директор у ЕК је рекао да је приликом недавног боравка на Косову установио да „део српске грађанске заједнице себи поставља питање шта би значило за њих да буду део косовске државе”. „Док неки јасно нису видели никакву другу перспективу осим тога да север остане с Београдом, други су били спремни да гледају и ка југу и Приштини”, закључио је Санино.