Рад у „сауни” изнад провалије

„Срећно. Само да тмурно време и ниске температуре потрају.” Радници „Мостоградње” овако се поздрављају кад улазе у конструкцију моста „Газела”. Да би уопште започели радни дан, прво морају да се попну специјалним степеницама до ревизионе стазе испод конструкције моста у дужини 700 до 800 метара. Као на покретној траци смењују се бравари, „бушиоци” и по већ утврђеном реду улазе у конструкцију моста.

Најкомпликованији захват је улазак у једну од 30 комора преко велике цеви. Обезбеђење и шефови са градилишта уверавају да је тај прелазак безбедан и сигуран. Радници тим путем прелазе врло опрезно и по неколико пута дневно. Пазећи да не направе погрешан корак, ни не гледају у амбис испод себе. Уз то, веома им је топло. Озноје се за само неколико секунди и кад не гори градски асфалт, али то не утиче на квалитет њиховог рада.

– Када се провучемо кроз цев све је много лакше јер нас чека материјал за рад и нема никаквих проблема. Ради се по прецизним пројектима – каже Бојан Савић, по професији бравар, а на градилишту „Газеле” ради као утезач. Он је јуче радио на бетонској конструкцији на десној обали Саве, на стубу 42, где је улазио у конструкцију број 16.

Свега десетак метара даље радови у комори у мосту много су тежи. Због проласка аутомобила стварају се вибрације па се људи док раде гибају у ритму. Тек у паузи неко провири кроз рупу да види ко пролази и врло брзо се враћа да заврши посао.

– Није једини проблем што се љуљамо док радимо, већ што врло одговоран посао мора да буде квалитетно урађен у скученој просторији висине свега 1,20 метара. Чучимо или клечимо док постављамо анкере, блокове, или инсталирамо каблове који држе конструкцију. Без обзира на тешкоће навикли смо на тај ритам – каже један од радника.

Док се пролази ревизионом стазом са десне и леве стране, у већини случајева већ су монтирани анкери, блокови и стављени специјални шрафови који спречавају да дође до проклизавања блокова.

На једном од највећих градилишта у Србији ври као у кошници. Више од хиљаду људи у флуоресцентним прслуцима са алатом у рукама преплавило је највећи мост у Београду. Високе температуре, рад на висини од неколико десетина метара и запуштеност моста највећи су проблеми са којима се свакодневно сусрећу радници.

Драган Јоцић, руководилац стручног надзора „Мостоградње” над радовима на „Газели”, каже да је мост био у прилично лошем стању, јер 40 година на њему нису обављане чак ни неопходне реконструкције. Вода је прилично уништила арматуру, али нико није знао колика су оштећења док мост није „отворен”.

– Не постоји градилиште у свету кроз које је од почетка радова прошло више од 60 милиона возила. Ниједног тренутка нисмо комплетно зауставили саобраћај и такав притисак возила и организација радова до сада нису забележени – каже Јоцић.

Ради се по сменама јер само тако може квалитетно да се обави посао. Кад је тропска врућина, температура у конструкцијама достиже и 65 степени Целзијусових. У тим случајевима организује се ноћни рад уз прописну климатизацију, али и испитивање микрочестица климе на самом радном месту да се не би угрозило здравље радника.

– Имамо смену која ради од 3 сата ујутро до поднева. То је најбоље време јер се конструкција охлади после врлог дана и може несметано да се ради. Друга смена, која почиње у 3, завршава рад у 9 сати. Уколико то временске прилике дозволе, трећа смена на положајима је од 9 до 16 или 17 сати – истиче Јоцић.

– Услови су тешки, али се сналазимо. Правили смо честе паузе. Тешко је радити кад су тропске температуре, јер унутар конструкције не може нормално да се дише зато што нема дотока свежег ваздуха. Вентилатори нам мало олакшавају посао – додаје Савић.

Саша Бонев, дипломирани грађевински инжењер задужен за утезачке послове, каже да радови веома добро напредују и да ће до 15. новембра све саобраћајне траке на „Газели” бити отворене. Када радови буду завршени конструкција моста биће ојачана што ће омогућити да се возила без проблема крећу још 50 до 60 година.

– Сада ојачавамо конструкције карбонским тканинама и на тај начин надокнађујемо недостатак арматуре. Ово је савремен начин ојачања моста. Раније се радило са челичним образинама чиме се непотребно оштећивала конструкција – објашњава Бонев.

Дејан Спаловић

----------------------------------------------------------

Нова кућа испод „Газеле”

Да не би делови бетона који падају на земљу повредили пролазнике, али и неколико кућа, постављена је специјална заштита. Становници испод „Газеле” то су злоупотребили и за свега неколико дана сазидали још једну кућу!

----------------------------------------------------------

Пешачке стазе се (не) обнављају

Помало је невероватно, али комплетна реконструкција „Газеле” не обухвата и реновирање пешачких степеница код саобраћајне петље „Мостар”! Ови радови чекају да буде расписан посебан тендер и да би посао био квалитетно урађен, потребна су два, три месеца.