Обновљено више од 50 споменика

Бројни споменици посвећени догађајима из периода Ослободилачких ратова, почев од Првог српског устанка па све до Другог светског рата, претходних неколико деценија били су махом запуштени, обрасли у коров и растиње. Међутим, у последње две године обновљено је више од 50 војних меморијала. Обновом су обухваћена најстарија и најзначајнија војна гробља, споменици и костурнице.

Министарство рада, запошљавања и социјалне политике први пут, крајем 2003. године, почело је да ради на изради евиденције непокретних културних добара из ратних периода који се налазе у Србији али и изван граница наше земље.

Ивана Мркић, начелник одељења, и Дејан Ристић, саветник у Сектору за борачко-инвалидску заштиту тог министарства, напомињу да у земљи и иностранству има неколико хиљада војних меморијала. Вероватно постоји још више неевидентираних, будући да још нису окончана свеобухватна истраживања.

У последње две године обављени су опсежни рестаураторско-конзерваторски радови на десетинама споменика културе из ратних периода у земљи и у иностранству, каже историчар Дејан Ристић.

Међу тим споменицима налазе се и споменик "Балада обешених" у Суботици, Војничко гробље из Првог светског рата у Ваљеву, Спомен-комплекс Церске битке у Текеришу код Лознице, спомен-цркве у Лазаревцу и Ћелијама код Лајковца, Споменик Стевану Филиповићу у Ваљеву, Меморијални комплекс "Шанчеви на Иванковцу" код Ћуприје, Споменик мишарским јунацима у Мишару код Шапца, Спомен-црква у Делиграду код Алексинца... Обновљено је и једанаест српских војних меморијала у Грчкој, Румунији, Македонији, Тунису и Хрватској.

О вишедеценијској небризи према овом сегменту националне културне баштине сведоче бројни примери. Тако су земни остаци више од десет хиљада српских ратника страдалих у биткама током Балканских ратова (1912. и 1913) у Македонији нестали без трага, заједно с делом меморијала подигнутих у њихову славу. Остаци Спомен-костурнице страдалих у Кумановској бици 1912. године, рад Момира Коруновића, подигнуте 1937. године на Зебрњаку код Куманова, коју су Бугари пет година касније минирали, деценијама су таворили без заштите. Од пре неколико месеци Министарство рада, запошљавања и социјалне политике, преко наше амбасаде у Скопљу, ангажовало је сталног чувара овог комплекса.

После Другог светског рата, из идеолошких разлога и због немарног односа према традицији, оскрнављени су и неки војни меморијали на којима су се налазили државни симболи (грб, двоглави орао, потпис краља Александра Карађорђевића), који су сада обновљени и трајно заштићени.

У питању су споменици културе настали у периоду од друге половине 18. па све до краја 20. века, који спадају у групу најуспешнијих уметничких и архитектонских остварења, као и културна добра која чувају спомен на неке историјске догађаје, или личности чије је деловање представљало прекретницу у конкретном раздобљу.

Својом значењском, уметничком и архитектонском разноликошћу, али и територијалном распрострањеношћу поменута културна добра на репрезентативан начин говоре и о створеним, односно усвојеним представама балканског региона у ширим европским и светским оквирима.

Сви војни меморијали који се налазе на тлу наше земље, али и у иностранству, настајали су у дугом периоду, а градили су их најеминентнији домаћи архитекти и вајари попут Момира Коруновића, Петра Палавичинија, Војина Бакића, Александра Дерока, Богдана Богдановића, Николаја Краснова, Александра Васића, Душана Џамоње, Миодрага Живковића, Јована Кратохвила, Јанка Шафарика, Ивана Мештровића, Јована Солдатовића.

Српски војни меморијали у иностранству налазе се на подручју тридесет осам европских, азијских, афричких и северноамеричких држава. Они представљају незаобилазни сегмент свеукупне националне културне баштине и трајни сведок бурне и слободарске историје Србије.

Залагањем Министарства рада, после вишедеценијског заборава они су поново пред очима јавности и у пуном сјају подсећају на славне догађаје и личности наше ослободилачке традиције. Њихова заштита није, међутим, само задатак државе, већ читавог друштва које тиме треба да покаже досегнути цивилизацијски ниво и изграђену историјску свест, закључује Дејан Ристић.