Уторак, 23.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Грци продају шећеране

Грци продају шећеране
Добра цена, али шећера све мање у магацинима (Фото Л. Вулетић)

Шећеране у Црвенки и Жабљу, које су сада у власништву грчког „Хеленик шећера”, до краја године добиће новог власника. Не зато што је ова компанија, иначе у стопостотном власништву грчке државе, вољна да их прода, већ зато што то морају да ураде због дугова у које је запала грчка држава. Нови власник се тражи не само за прерађиваче слатког корена у Србији, већ и за цео шећерни сектор у Грчкој. Таква је препорука Међународног монетарног фонда, како би до краја 2015. године грчка држава намакла 50 милијарди евра.

Шећеране у Србији добро послују и већ сада има потенцијалних купаца, али је непознато да ли ће грчка држава компанију продавати у целини или појединачно – шећерану по шећерану у Грчкој и Србији.

Цена шећера је ове године висока на домаћем и на страном тржишту. Извозна цена премашила је 850 евра по тони. Кажу да иде и до 900 евра за тону, а на домаћем кошта 120 динарапо килограму.Упркос високој цени шећера слатким кореном засејано је знатно мање површина. Део је, истина, уговорен за шећеране у Хрватској, али то ништа не мења. Репа је посејана на свега 52.000-53.000 хектара, а ранијих година сејана је чак и на 65.000 хектара. Разлог је ниска откупна цена шећерне репе. Тачније, то што шећеране профит настао високом ценом шећера нису поделиле са примарним произвођачима.

Директор шећеране „Шајкашка” у Жабљу Жељко Ковачевић негира да је ниска откупна цена разлог за мршаву сетву.

– Прошле године репу смо плаћали три динара, а ове 4,1 динар по килограму. То значи да је цена повећана 33 одсто. При том, половину платимо унапред кроз репроматеријале, а остатак до краја године, иако шећер продајемо целе године. Јесте сада извозна цена шећера висока, али није била на том нивоу у последњих годину дана. Ми смо главнину шећера продали у јануару и фебруару по 540 евра по тони – каже Ковачевић.

По његовим речима, разлог за слабију сетву слатког корена је висока цена житарица. Ратари су израчунали да би, према оним зимским ценама кукуруза, на њему могли да зараде исто као и на шећерној репи. При том има мање и рада и улагања.

Све у свему, укупно ћемо имати највише 350.000 тона шећера. За домаће тржиште потребно је 220.000 тона, а извозна квота коју морамо да поштујемо је 180.000 тона. То значи да нам недостаје око 50.000 тона шећера и то баш оних који ће отићи кроз шећерну репу у Хрватску. Њихове фабрике ће репу из Србије платити највероватније 45-47 динара по килограму што је више од онога што дају домаће фабрике.

Директор шећеране у Жабљу каже да Хрватска пољопривредницима који производе шећерну репу даје субвенције од 500 евра по хектару, док наши, и то не сви, добијају тек 140 евра.

Ковачевић каже да је разлог за високу светску цену шећера класичан однос понуде и тражње. Род је прошле године подбацио у земљама које производе шећер из трске, а због високе цене енергената у Бразилу се, на пример, шећерна трска користи за производњу етил-алкохола, који се користи уместо дизел-горива. С друге стране Европска унија је реформом позатварала многе своје шећеране.

Ј. Рабреновић

----------------------------------------------------------

Јефтинији шећер од понедељка

Шећер из робних резерви,по малопродајној цени од 103 динара по килограму – почеће да се продаје у трговинама широм Србије ове седмице или, најкасније, од понедељка, рекли су јуче трговци за Танјуг.

Шећер из робних резерви на полицама трговинских ланаца „Меркатор” и „Рода” требало би да се нађе ове недеље, истакли су у тим трговинама. Како су објаснили, „Меркатор-С” је потписао уговор са Дирекцијом за робне резерве и чека се реализација тог уговора.

Из „Меркатора-С” подсећају да је тренутна цена шећера „Нотадолце” у „Меркатору” 110,90 динара за килограм, док је у „Роди” 108,90 динара.

Продаја шећера из робних резерви у „Максију” и „Темпу” требало би да почне од понедељка.

У „Делта Максију” су рекли да је потписан уговор о испоруци шећера са Дирекцијом за робне резерве и да се од понедељка, 8. августа, на рафовима „Максија” и „Темпа” очекују прве количине шећера, од 103 динара по килограму, а од 15. августа комплетно пуњење малопродајне мреже.

Из те компаније напомињу да ће шећер из робних резерви бити доступан само за малопродају.

У СОС маркетима очекују да би током викенда или, најкасније, од понедељка шећер из робних резерви требало да се нађе и у њиховим продавницама.

Слична је ситуација и у осталим великим трговинским ланцима, који су потписали или треба да потпишу уговоре о испоруци шећера са Дирекцијом за робне резерве, па се продаја јефтинијег шећера очекује ове седмице или почетком наредне.

Тренутна цена шећера у трговинама у Србији креће се од 107 до, чак, 130 динара за килограм у појединим мањим маркетима.

Влада Србије је 28. јула одобрила Дирекцији за робне резерве пласман на тржиште 6.000 тона шећера у наредна два месеца, по 3.000 тона месечно, ради стабилизације тржишта. Разлог за интервенцију из робних резерви јесте нестабилност цена шећера, које су у јулу месецу мењане више пута. Пре поскупљења, шећер се у трговинама продавао од 98 до 103 динара по килограму.

Дирекција за робне резерве шећер ће продавати по цени од 87,50 динара по килограму, са роком плаћања до 30 дана од дана преузимања, а снабдевачи су у обавези да купљени шећер из робних резерви продају у својим продајним објектима по јединственој малопродајној цени – до 103 динара по килограму.

У ту цену укључена је трговинска маржа, зависни трошкови и порез на додату вредност, од осам одсто.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.