Злочине над Србима схватају као „ексцесе”

Од нашег сталног дописника

Загреб – После скоро 30 година,у Гватемали је управо ових дана осуђено неколико бивших војника за злочин који су у грађанском рату 1982. године починили над мештанима једног села. За сваког убијеног добили су по 30 година затвора и још толико за злочин против човечности. Колико ће бити потребно да за такав епилог прође од хрватске војне акције „Олуја”,у којој је безразложно убијено и више стотина српских цивила и којој се данас навршава 16 година –није познато, ипак,ето потврде и наде да је правда заиста спора, али достижна.

Иако се до данас ништа није променило у битним оценама и поимањима ове војне акције на хрватској и српској страни, у међувремену је,ипак,нешто напредовало: на хрватској страни се више не негирају ратни злочини почињени у то време над српским цивилима, али се,за разлику и од виђења међународне заједнице (исказане кроз првостепену пресуду генералима Готовини и Маркачу),и даље тврди да су то били тек случајни и изоловани појединачни ексцеси, што је прекјучерашњим говором војном врху отојтемипотврдио и председник РХ Иво Јосиповић.

„Операција ’Олуја’ била је легална, легитимна, брза, ефикасна и бриљантна војна акција, у највећој мери у духу ратног права. Због једног малог дела догађаја –који се нису ни морали ни смели десити –често се неправедно доводи у питање смисао целе операције, што је нетачно с војног, моралног, политичког и сваког другог аспекта”,рекао је он.

На сличан начин, чак,оценом „најчистијевојнеакција” –оцењује се и она акцијапредузета три месеца раније у западној Славонији,названа „Бљесак”, иако је већ годинама познато да су,на пример,само у Медарима,код Нове Градишке,побијени сви цивили,до мале деце – њих тридесетак, који нису хтели да напусте своје куће и село. Зна се и која је јединица то урадила и ко су јој команданти, али до данас правосуђе ту још није закорачило.

Службена и она најшира Хрватска и даље упорно сматрају и тврде да у „Олуји” није било никаквог етничког чишћења српског становништва из Хрватске (иако је то у темељу и хашке првостепене пресуде генералима описано као удружени злочиначки потхват,управо,с таквим циљем),већ обрнуто, па онда и није неразумљиво што се тако тешко започињу и још теже објективно окончавају процеси починиоцима ратних злочина са хрватске стране, на шта непрестано упозоравају невладине организације за људска права.

Пре три месеца,у Загребу је одржана трибина на тему „Процесуирање ратних злочина у Хрватској од 1991. до 1995.”,у организацији Документа – Центра за суочавање с прошлошћу и Грађанског одбора за људска права –на којој је егзактно потврђено да за ратне злочине почињене у „Олуји” до сада још нико није правоснажно осуђен,иако су и са службених страна стизала уверавања како су сви такви „ексцеси” процесуирани.

Баш уочи ове шеснаестогодишњице обележавања „победоносне Олује”, у Хагу су предате жалбе на првостепену пресуду генералима Готовини и Маркачу,у којима се тражи њихово ослобађање по свим тачкама, јер „закључци расправног већа толико су озбиљно неразумни –да се пресуда мора поништити, а његова (Готовинина) осуда и одговорност у вези с удруженим злочиначким потхватом –уклонити”. Сада је то главна тема хрватских медија,као увод у прославу годишњице „Олује”, што,такође,на свој начин,говори о стварној спремности и вољи за суочавање с недавном мрачном прошлошћу.