Витки грађани – здрава привреда
Дебљина не само да није ни здрава, ни лепа, већ је и скупа, утврдили су учесници првог паневропског самита о гојазности, одржаног недавно у Истанбулу: Европска унија сваке године потроши око 60 милијарди на отклањање непосредних последица дебљине по здравље својих становника, док посредни трошкови нарастају до невероватних 236 милијарди евра! Према рачуници Европске комисије, гојазност кошта пореске обвезнике у ЕУ, у просеку, седам одсто укупних издатака за здравство.
Представници 53 регионалне чланице Светске здравствене организације, делегати националних влада (министарстава здравља, саобраћаја, привреде и финансија, пољопривреде, рада, образовања...), невладиних организација и удружења за заштиту потрошача усвојили су на истанбулском самиту Европску повељу о сузбијању гојазности, болести која је постала озбиљна претња ионако ослабљеним европским економијама. "Здравији начин живота грађана помоћи ће и оздрављењу националних привреда", закључили су иницијатори Повеље, позивајући своје владе да преузму одговорност и предузму све расположиве законске и друге мере, укључујући рестрикцију промета "нездраве хране" на тржишту и спречавање њеног рекламирања, за почетак, најмлађима.
И јужњаци отежали
Житеље Европске уније су, наиме, запањили и забринули подаци Светске здравствене организације: сваке године се број малишана с прекомерном тежином у Европи повећава за 400.000. Посебно изненађује податак да је све више гојазних у јужној Европи, где млађе генерације традиционалну медитеранску храну замењују калоричном, масном и сланом "брзом храном" и прерађевинама. У Шпанији, Италији, Португалији и на Малти готово трећина школске деце је гојазна (у поређењу са, рецимо, двадесетак одсто у Британији, Француској, Пољској, Чешкој, Мађарској, Немачкој, Данској, Холандији и Бугарској). И Грци су занемарили свој некадашњи здрав начин исхране, па све чешће пате од вишка килограма и болести које га прате, упозорило је национално медицинско удружење. Међу разлозима што је Грчка по проценту гојазних у врху ЕУ наводи се, уз промену исхране, и промена начина живота, али и раширено неразумевање информација са етикета хране. Једна неформална студија обављена на 500 Грка показала је да половина њих не разуме оно што пише на амбалажи прехрамбених производа и не зна који од састојака би могао да повећа ниво шећера у крви.
Лекари у ЕУ су упозорили на опасност од разних болести које узрокује и подстиче дебљина, власти покренуле кампању да грађане придобију за здраву исхрану која ће им омогућити дужи и квалитетнији живот (према истраживању "Евробарометра", чак 38 одсто становника ЕУ признаје да има вишак килограма) , а сада су се у акцију укључиле и велике компаније за производњу хране и пића.
Комесар ЕУ за јавно здравље Маркос Кипријану похвалио је, објавиле су агенције, "Унилевер", "Пепсико", "Кока-Кола", "Мекдоналдс"и "Крафт Фудс" и неке друге фирме, њих укупно 164, које су обећале да ће добровољно предузети кораке да помогну Европљанима да буду мршавији, јер – како је рекао – ЕУ не може законски забранити производе који нису опасни по здравље, али утичу на повећање тежине. Поменуте компаније су се обавезале да смање садржај шећера, масноћа и соли у производима које нуде, на етикетама прецизно означавају и јасно објасне потрошачима какву врсту намирница купују и промовисати здрав начин живота. Произвођачи безалкохолних освежавајућих напитака у ЕУ су, на пример, одустали од реклама усмерених на децу млађу од 12 година.
ТВ рекламе без "грицкалица"
Британске власти су ипак одлучиле да не препусте здравље својих малишана искључиво доброј вољи компанија, па су забраниле рекламирање нездравих прехрамбених производа намењених деци до 16 година. Тако од јануара 2007, поред осталог, више неће бити телевизијских реклама за слане, масне "грицкалице" и слатке газиране напитке, саопштило је регулационо тело за праћење медијског тржишта "Офком".
Приходи од реклама ће, додуше, опасти за десетине милиона фунти годишње, а телевизијски канали посвећени деци изгубиће око 15 процената од укупних прихода од реклама, али ће, сматрају у "Офкому", млади Британци бити здравији.
И Немци су се нашли пред дилемом "бити или не бити (гојазан)". Након што су представници Савезног министарства за исхрану и заштиту потрошача саопштили поражавајуће податке о драстичном порасту трошкова здравственог система због обољења изазваних дебљином (само лечење дијабетеса, срчаних обољења и обољења зглобова кошта Немачку више од 73 милијарде евра годишње, или 30 одсто укупних издатака за здравствену заштиту), немачка влада је покренула акцију "Хранимо се боље – крећимо се више".Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


