Нема сијесте у Шпанији

Далеко од мора, у берзанским кулоарима, ради се, изгледа, на томе да се евро удави у плавом сланом Медитерану. Таман је Хосе Луис Сапатеро отишао на кратки годишњи одмор, последњи и најкраћи откако је премијер Шпаније, јер превремени избори заказани су већ за 20. новембар, а из Мадрида су зазвонили црвени телефони.

Каматне стопе на обвезнице италијанског и шпанског дуга порасле су на највиши ниво откад је успостављена седамнаесточлана еврозона, па се Сапатеро брже вратио у Мадрид него што му је било потребно да отпутује на, већ претходно одложено, летовање. Слично је и у Риму, о „спасеној” Грчкој и да не говоримо, па се може, чак, десити да Шпанија остане без августовске сијесте, а Италија без неприкосновеног „ферагоста”.

Европа са хладнијих меридијана – још се држи, челници се нису вратили на заседање у Брисел, али телефони су се усијали. На листи за спасавање, после Грчке, Ирске и Португалије – више нема места, поготово што је реч о трећој (Италија) и четвртој (Шпанија) привреди у еврозони. Дужничка криза преселила се, како се и страховало, са европске маргине у њено језгро. Ко у таквој нервози може да дочека јесен?

То се пита и конзервативна опозициона Народна партија у Шпанији, која сада тражи од Сапатера да још једном помери изборе, јер „земља не може да преживи још три месеца са владом која одлази”. Поручује се Сапатеру да одмах реагује, отпочне додатне фундаменталне реформе (усред августа) или да изборе закаже за октобар, уместо за новембар. Актуелни премијер је схватио да их губи, па је већ пре неки месец објавио да излази из политике, а, уместо њега, боје социјалиста браниће, уз слабе шансе да освоје премијерско место и скупштинску већину, први човек иза премијера Алфредо Перес Рубалкаба.

Са централног Трга сунца, у Мадриду, избачени су и шатори покрета 15-М, иако они не траже никакве изборе, већ, напротив, знају да од „тог квазидемократског ритуала” нема никакве помоћи, а камоли промене. За разлику од „Арапског пролећа”, припадници шпанског „Покрета сунца” не траже свргавање диктатора, како би гласањем успоставили променљиву власт, већ да се оконча „тиранија финансијских спекулација”, одакле је криза и проистекла. Нема сумње да би овај јединствени покрет био победник на изборима да је, којим случајем, успео да створи неку организациону структуру.

Према последњим истраживањима, око осам милиона становника Шпаније учествовало је, на један или на други начин, у мирним манифестацијама „Незадовољника” (како се, такође, зову). Анкета коју је спровео Ипсос, указује да је 78 одсто становника Пиринејског полуострва упознато са захтевима и са разлозима њиховог незадовољства. Шпанци у великој већини сматрају да су њихови захтеви „више него разумни” и да имају право да се на демократски начин боре за те циљеве.

Необичан је и налаз да покрет, ипак, има јаче изражену идеолошку потку него што се то у први мах чинило и да изразито нагиње ка левици (67 одсто). Још 20 одсто – себе налазе на „левом центру”, а само три одсто незадовољних припада десници.

Како ће онда на изборима да победи десна Народна партија, у шта нема сумње, по налазима других меродавних испитивања? Тако што ће велики број незадовољних игнорисати изборе, јер не верују да ће се ишта променити или ће већина гласати за промену власти, макар она била и ритуална, а не суштинска.

Да би ствар била компликованија, усред ове кризе – стиже и папа. Он ће средином августа, баш у Мадриду, сазвати младе из целог света. Трошкови су астрономски, али се држава и црква труде да представе да ће папино присуство донети не само духовни, већ и економски профит. Све се чини да се ватикански поглавар заштити од „антипаписта”, којих има много, чак и међу теолозима.

Један од њих је професор Хуан Хосе Тамајо, који сматра да је оваква прослава Светског дана младих велика грешка за државу, за коју тврди да је лаичка. Папа Бенедикт Шеснаести често говори о „диктатури релативизма”, што Тамајо тумачи тако да католичка црква има ексклузивно право на истину. Млади се, констатује професор, већ годинама удаљавају од цркве, а овај долазак папе неће их преокренути ка Ватикану. Напротив – већ се чују реакције да су „незадовољни” склоњени, како би јавне површине заузели „крсташи”.