Битка за заслуге

ТЕМА ДАНА
Изненадна промена става Сједињених Америчких Држава и Велике Британије, које су (поред Холандије) до пре само два дана биле најјачи противници уласка Србије у Партнерство за мир, сигнал је запада да је вољан да уочи избора у Србији напусти политику јаких притисака према нашој земљи. Европски званичници су већ у првим реакцијама после објављивања одлуке са самита у Риги, где је Србија позвана да приступи Партнерству за мир, јасно поручили да се од хашких услова није одустало, али да је у знак подршке демократизацији Србије и њеног даљег развоја, не само у безбедносном смислу, одлучено да јој се учини уступак којем се мало ко надао у овом тренутку. Па, иако је стигла изненадно, вест о приступању Партнерству није затекла неспремним све оне у Србији који су се само два дана после самита гурали у реду за честитке као заслужни за овај успех.

У дипломатским круговима у Бриселу може се чути да је оваква одлука земаља НАТО алијансе, покушај да се нађе излаз из ситуације у коју су запали преговори Србије и ЕУ и да се макар мало ублажи утисак створен тврдим одбијањем комесара за проширење ЕУ Олија Рена да се преговори ЕУ са Србијом наставе. Оцена главне тужитељке Хашког трибунала Карле дел Понте да је Србија још једном незаслужено награђена и њена изјава да је изненађена и разочарана оваквом вешћу остала је усамљена међу бројним позитивним реакцијама из земље и света.

Да је награда за здружене двогодишње напоре Министарства спољних послова, Министарства одбране, кабинета председника Србије, владе, али и невладиног сектора да се Србија уведе у предворје НАТО-а била потпуно неочекивана најбоље говори чињеница да ниједан званичник државе Србије није ни присуствовао самиту у Риги.

Вашингтон је ипак одлучио да, преко Риге, пошаље јавну подршку "демократском блоку" и коалицији на власти у Србији, али су се у исто време амерички званичници у незваничним разговорима са новинарима у Вашингтону и Риги потрудили да недвосмислено ставе до знања да је пресудну улогу ипак одигао Борис Тадић. Председник Србије је, наиме, писао америчком председнику Џорџу Бушу, тражећи његову подршку за пријем Србије у Партнерство за мир. Тадић је у писму, које је објавио и амерички дневник "Интернешенел хералд трибјун", а јуче пренеле агенције, дао "важне гаранције у тренутку када се међународна заједница припрема да донесе одлуку о Косову, за коју би сарадња Србије могла да буде од пресудног значаја". Колико се озбиљно у САД схватају гаранције које долазе од председника Србије потрудио се да нагласи и помоћник америчког државног секретара за Европу Данијел Фрид који је коментаришући Тадићево писмо изјавио да Америка "рачуна на прозападне снаге у Србији и покушава да их ојача" и додао да ће "држати председника Тадића за реч".

За овај успех председника државе сазнала је и Србија, додуше на помало неуобичајен начин. Председник Тадић је прексиноћ, по многима сасвим неуобичајено, јавно одао признање двојици својих саветника за спољну политику, Вуку Јеремићу и Јовану Ратковићу, наглашавајући да су они, као творци стратегије, најзаслужнији за улазак Србије у Партнерство за мир. На неуобичајен гест председника Србије одмах потом одговорило је Министарство спољних послова Србије критиком да се на тај начин омаловажавају напори осталих учесника у преговорима који трају две године. Министар дипломатије Вук Драшковић јуче је за Танјуг рекао да су за "позив Србији заслужне све државне институције и функционери, укључујући , наравно, и двојицу саветника".

Упркос очекивању министарства дипломатије да ће Тадић, како је наведено у саопштењу, повући изјаву која, наглашено је, омаловажава државу и њене институције, али и званичнике НАТО-а, Тадић је поновио да остаје при јавно изреченој похвали својим сарадницима јер сматра да никога није омаловажио, већ да је само рекао истину.

– Ову изјаву председника Тадића треба посматрати у контексту изборне кампање. Она јесте необична, али мене не изненађује пошто је то изречено у изборној кампањи – каже Горан Свилановић, бивши шеф дипломатије који је био међу оним малобројним представницима Србије на самиту у Риги.

– Тадић јесте заслужан за овакву одлуку земаља НАТО-а, његово писмо је одиграло велику улогу, и та два млада човека са својим везама и знањем су пуно допринели да се то деси, али да није било двогодишњих напора свих заједно, од министарстава дипломатије и одбране, до невладиних организација, тога не би било. Не могу се Тадићевим саветницима искључиво приписати заслуге. Они су били чланови државног тима који годинама убеђује запад да Србија треба да уђе у партнерство. Њихова одлука јесте директан знак подршке Тадићу, али то је уједно и подршка влади у Београду – објашњава Свилановић.

Да председник није одолео искушењима изборне кампање сматра и аналитичар Милан Николић, који изјаву председника оцењује једноставно као необичну.

– Неуобичајено јесте, јер су саветници људи који обично остају у сенци догађаја и њихове заслуге се обично јавно не истичу, ни овде, али ни у свету – сматра Николић који је уверен да је Тадић, ипак, само хтео да ода признање двојици младих људи који заслужују похвалу.

Слично образложење јуче је дао и саветник председника за медије Небојша Крстић. Он је за "Политику" објаснио да је Тадић сматрао да двојица младих људи заслужују јавно признање за добро обављен посао.

– То је можда неуобичајено за ову средину, али није лоше да постане пракса. Уосталом, то је уједно и признање министарству дипломатије, јер је један од те двојице саветника, Јован Ратковић, "позајмљен" кабинету председника као радник МИП-а – каже Крстић за "Политику".

Иако Тадић има разлога да похвали своје саветнике, многи сматрају да би због начина на који је то урадио, сада требало да јавно изгрди онога ко му је посаветовао да их јавно похвали. То је, сматра Милан Николић, био лош савет.

– Иако сматрам да та двојица људи заслужују све похвале, ја не бих саветовао председнику да то каже на овај начин – каже наш саговорник.

Међутим, и он, баш као и Свилановић, сматра да се овај "гаф" Тадићу да опростити због предстојећих избора и кампање.

-------------------------------------------------------------------------

Саветници

Јован Ратковић, специјални саветник председника државе, рођен је 1975. године, енглески је дипломац и један од оснивача покрета Отпор 1998. године. Српској јавности постао је познат, као члан Српског информационог центра, по свом залагању за поправљање слике о Србији у Лондону. Од 2002. године до 2004. био је национални координатор Пакта за стабилност за југоисточну Европу при Савету министара СЦГ.

Вук Јеремић, саветник за спољну политику, успео је са 29 година да постане најмлађи политички саветник у Србији. Са Тадићем и амбасадором СЦГ у САД Иваном Вујачићем формирао је српски Кокус у Конгресу. Дипломирао је теоретску физику на Кембриџу и магистрирао државну администрацију на Харварду и на прагу је доктората. Рођен је 1975, ожењен је познатом новинарком РТС Наташом Лекић, у јавности је остао упамћен по погрешној прогнози да ће на изборима у САД Џон Кери победити Џорџа Буша.