Скуп одбрамбени кишобран

Од нашег сталног дописника
Љубљана, 1. децембра – Цену уласка у НАТО грађани Словеније калкулишу ових дана поново, јер је добар део Корушке регије шокирала вест да је пропао посао са оклопњаком "крпан 8x8", кога су по лиценци аустријског "Штајера" склапали у вароши Равне. Влада премијера Јанеза Јанше је морала, на интервенцију и препоруку НАТО стручњака, да потражи ван граница Словеније боље, веће, сигурније возило, па се Министарство одбране одлучило за финску "патрију", што је изазвало талас незадовољства и демонстрације огорчених патриота и угрожених радника.

Произвођач војних оклопњака "Системска техника", која поред "крпана" прави и мањи "Валук 6x6", надала се да ће правним путем натерати Јаншину владу да одустане од "патрије", а онда је стигао хладан туш. "Џенерал дајнемикс" и "Штајер" сматрају тендер за набавку оклопних возила за Словенију завршеним. "Изгубили смо и идемо даље", казао је у Загребу Лук Кампман, члан управе америчке корпорације задужен за европске послове. Штавише, "Џенерал дајнемикс" (ГД) окренуо се Хрватској, где се њихова аустријска "филијала" ("Штајер") с оклопњаком "пандур II" упустила у трку да прода 126 возила.

Вест је у Словенији пукла као гром из ведрог неба, па ове седмице пуни насловне стране новина и набија минутажу специјалних емисија, посебно зато што је "Системска техника" 18. октобра на љубљанском сајмишту уз много помпе лансирала "крпан 8x8". Да брука буде већа, возило које је требало да постане национална дика, названо је према најпознатијем овдашњем литерарном јунаку Мартину Крпану, храбром сељаку који је спасао бечки двор од турског џина, а сад је испало да џина словеначке индустрије не могу да спасу ни влада, ни народ. Директори ГД-а су закључили да не постоји економска исплативост пројекта, па ће једина два произведена примерка "крпана" служити само за показивање потенцијалним купцима, а "Системска техника" се узда једино у то што им је обећано да ће производити постоља за топове за португалску варијанту "пандура", пошто је "Штајер" у Португалији победио "Патрију".

Тако је "крпан", који је својевремено најављиван као круна словеначке тешке индустрије, испао лош избор за Словенију, а солидан за Португалију, где ће служити за увежбавање техничара и промоцију на изложбама. Овакав развој догађаја изазвао је у Корушкој протест локалног становништва, коме је егзистенција угрожена и које оптужује владу да је издала њихове интересе. И то два пута. Прво, тиме што им је ускратила хлеб јер није купила возило које су произвеле домаће руке, а друго, што ће из буџета, који пуне и житељи Корушке, допунити касу финске "Патрије" и нахранити тамошње породице. "Овај посао смо изгубили још пре него што је објављен конкурс", каже за "Политику" директор "Системске технике" Јоже Студенчник, убеђен да би његова фирма "узела посао" само да је играла мање поштено, па најпре иступила с неодољиво ниском ценом, коју би постепено повећавала кад би посао био уговорен.

Послове око оружја увек прате велике провизије, тврде домаћи аналитичари, и ту важи правило "што даље од домовине, утолико дискретније". Ту треба потражити разлог зашто се држава после толико мука на крају одлучила за "патрију", а не за америчко-аустријског "пандура II", који је преименован у "крпана". Медији су ову теорију поткрепили чињеницом да је за фински производ лобирао Бојан Пограјц, иначе лични водич председника владе на планинарским излетима, с којим се Јанша попео на многе врхове.

Словенија свакако није рачунала с тим да ће бити приморана да жртвује "Системску технику" после уласка у НАТО, у време када је грађанима уочи референдума о НАТО-у обећавала јефтинију одбрану, смањење броја војника, професионалну војску, модернизацију… И, најважније – заштиту коју ће Словенија уживати под кишобраном великог војног савезништва. Факат је да је већина обећања испуњена – Словенија јесте добила професионалну војску, отписала старо (већином "југо") наоружање као "помоћ" владама Ирака и Авганистана, купила нове транспортне авионе и противваздушне ракете типа "роланд", израелске хаубице и комуникациону опрему. Само је цена другачија од оне, коју је планирала – ништа није "јефтиније", пошто је за подручје одбране нарочито примењива она Фридманова изрека да "нема бесплатног ручка", већ ће све да стигне на наплату.

Тако је, рецимо, и брига о словеначком небу 2004. поверена пилотима из италијанске базе Чарвија, што је изазвало не мало негодовања у некада партизанској Словенији, јер је база добила име по познатом пилоту – фашисти. Никада се није тачно сазнала "цена" тог аранжмана, јер су надлежни у словеначком Генералштабу на питања новинара одговарали неодређено, у стилу да Словенија враћа дуг Италији тиме што "помаже италијанској војсци где год може".

Не треба заборавити ни да је Словенија у процесу прикључивања НАТО-у потписала "Вилнушку изјаву" којом су неке европске државе "позвале" САД на "превентивну интервенцију" у Ираку, иако касније тамо није пронађено оружје за масовно уништење које је било повод за напад. Мада је Јанша у младости био љут критичар нуклеарног наоружања, Словенија је своје луке отворила за нуклеарне бродове и подморнице, а прилагођавање НАТО "пројекцијама силе" (читај: могућности за интервенције у иностранству), натерале су Словенију да одбаци целокупно тешко наоружање у корист лако оклопљених и лакше покретних јединица.

Како би се "уденула" у заједничке НАТО јединице, словеначка армија је морала да жртвује неке родове војске, па сада нема неке родове и опрему које имају друге армије, али учествује у "заједничкој" набавци великог дела опреме. Рецимо, предстоји јој да, заједно са још 11 земаља чланица НАТО-а, пазари четири америчка транспортна авиона Ц-17. Један стаје око 140 милиона евра. И коришћење тако купљене опреме је, наравно, у рукама савезништва.

-------------------------------------------------------------------------

Уместо оружја, станови и острва

Словенија предвиђа да ће за већу куповину војне опреме потрошити 362 милиона евра. Новинари су израчунали да би за тај новац Словенија могла да изгради 36 километара аутопута по највишој или 181 километар по најнижој цени градње, односно 3.978 станова величине 70 метара квадратних у Љубљани, односно 4.701 стан у провинцији. Или, да купи 73 острва у хрватским Корнатима, где се управо продаје 111 ари велико острво у близини Жута, по цени од 4,9 милиона евра.

--------------------------------------------------------------------------

Одговор на Вучићеве оптужбе

У јавности се спекулише да би похвала Тадића могла да буде јавна подршка једном од њих, тачније Вуку Јеремићу, чије је име, опет у функцији предизборне кампање, пре неколико дана поменуо радикал Александар Вучић. Он је, наиме, у једној телевизијској емисији рекао да су 5. октобра Вук Јеремић, његов отац Мишко Јеремић, иначе заменик директора "Југопетрола", Борис Тадић, заједно са заштићеним сведоком пред Специјалним судом Дејаном Миленковићем Багзијем и браћом Симовић, оптуженим за убиство премијера Зорана Ђинђића, извели пуч у "Југопетролу", после чега је, како тврди Вучић, отац Вука Јеремића постао директор "Југопетрола". Иста група је, како је рекао Вучић без икаквих других доказа, на сличан начин у исто време ушла у још једну фирму.

Ова прича, према неким спекулацијама, могла би да буде објашњење за необичан поступак председника Србије. Тадић је, наиме, према том схватању, хтео јасно да заштити свог саветника.

– Могуће је и то. Те Вучићеве оптужбе су такође изречене у изборне сврхе и није искључено да је Тадић хтео да подржи свог саветника који се нашао на удару радикала – каже Милан Николић.