Дозвола за мучење

Истрага поводом тврдњи да су и британски званичници били умешани у мучења осумњичених за тероризам притворених у америчком затвору Гвантанамо Беј протеклих дана подигла је огромну медијску прашину у Великој Британији. Лондонски „Гардијан” јуче је објавио и тајни документ британске владе у којем се открива да су британски обавештајци приликом испитивања притвореника имали дозволу да у складу са тим колика је важност информације могу да одреде и количину бола коју ће нанети притворенику којег испитују.

Документи до којих је дошао „Гардијан” практично указују да су агенти британских обавештајних служби МИ-5 и МИ-6 имали дозволу да у иностранству илегално муче затворенике. Штавише, документи доказују да је та врста испитивања имала одобрење званичног Лондона, али да је британска влада документацију о томе држала у строгој јавности.

Како наводи „Гардијан”, високи обавештајни званичници и министри били су забринути да би британска јавност била изложена већем ризику од терористичких напада када би исламисти знали за такву политику.

„Уколико постоји могућност да ће информација бити или јесте добијена мучењем затвореника, негативне последице могу укључивати сваки евентуални штетни утицај на националну безбедност уколико би се јавно објавила чињеница да агенција добија информације у таквим околностима”, пише у тајном документу у којем је наведено да би откривање тих информација могло нарушити и углед обавештајних агенција и угрозити њихову ефикасност.

Бивши притвореници америчког затвора Гвантанамо Беј и њихови адвокати условили су прекјуче учешће у овој истрази тиме да им буде допуштено да испитују шпијуне и друге сведоке.

Адвокатима некадашњих притвореника придружиле су се организације за заштиту људских права, међу којима и „Амнести интернешенел” и „Хјуман рајтс воч”, у намери да не доставе своје доказе о мучењима и да не присуствују саслушањима све док британски истражни панел не промени своја правила. Адвокати су се пожалили да бивши притвореници и њихови заступници „неће моћи да постављају питања или да чују или да виде кључне доказе, који ће бити разматрани само на тајним седницама”.

Међутим, истражни панел је саопштио да не планира да измени своја правила и додао да ће саслушања бити „једина прилика” за адвокате, притворенике и друге организације „да изнесу доказе пред независном истрагом”.

Ову истрагу је, иначе, наредио британски премијер Дејвид Камерон, али се прошлог месеца сазнало да ће се велика већина обавештајаца појављивати пред истражним панелом само на приватној основи, као и да ће британска влада имати завршну реч кад се буде одлучивало који ће од осетљивих докумената бити обнародовани. Одлуку о томе које ће откривене информације бити објављене има секретар кабинета.

Пензионисани судија, који ће водити панел, неће кренути са саслушањима све док британска полиција не заврши кривичну истрагу у вези са тврдњама да је један официр британске контраобавештајне службе МИ-6 учествовао у мучењу затвореника у Гвантанамо Беју на Куби. Афера је, иначе, покренута после изјаве Етиопљанина Бинјама Мохамеда, који је више од четири године био затворен у Гвантанаму, да га је један британски агент мучио приликом испитивања после хапшења 2002. године. Британска комисија за једнакост и људска права подсетила је и на више од 20 сумњивих случајева у које су били умешани припадници обавештајних служби.

У документу који је објавио „Гардијан”, наводи се да је дозвола британским агентима да прекрше британско и међународно право, тражећи информације од затвореника у страним агенцијама, за које се знало да су примењивале тортуру, дата први пут британским агентима у Авганистану у јануару 2002. године. Тада им је дозвољено да испитују затворенике за које су знали да су их већ мучили амерички војници. Међутим, ова овлашћења британских агената проширена су 2004. године, када је постало јасно да значајан број британских муслимана планира нападе против Велике Британије. „Гардијан” наводи да су ове процедуре делимично промењене и у јулу 2006. године, током истраге о наводној завери о обарању авиона изнад Атлантика.

Према овом документу, агенти су за испитивања у току којег може да дође до мучења и кршења закона морали да добију дозволу страних агенција, виших званичника, а у неким случајевима чак и министара.

Н. Р.