Расте ли предизборна цена косовске теме

Косово одавно није било толико дуго на насловним странама, у ударним вестима медија у Србији, као што најчешће није било ни међу приоритетним темама којим су се странке бавиле, али повишена политичка температура на северу покрајине последњих десетак дана најављује могућност повратка косовске приче у врх партијских интересовања. Нарочито с обзиром на чињеницу да су припреме за званичан почетак предизборне кампање увелико почеле.

Политички аналитичари су до сада процењивали да ће економска питања и животни стандард бити доминантне теме у предстојећој предизборној кампањи, јер је то оно што највише мучи грађане. Чак су и у Демократској странци Србије, која је можда и најпосвећенија питањима у вези са Косовом и Метохијом, на листу шест циљева за бољу Србију који ће бити окосница њихове кампање, економију ставили на прво место, испред Косова. Али после изненадног заоштравања ситуације на КиМ и око њега, намеће се питање да ли ће у предстојећој предизборној кампањи ипак скочити „вредност” косовске теме.

Социолог Владимир Вулетић оцењује да то у великој мери зависи од даљег тока збивања на Косову. „Уколико се ова криза заврши и не буде отворена нека нова, могуће је да ће интересовање за ту тему поново спласнути. Али, питање је да ли ће се то десити. Врло је могуће да ће Косово постати више рангирана тема него до сада, поготово када је то у медијима ударна вест”, истиче Вулетић.

Потврђујући да је Косово јако емотивна тема на коју људи реагују, Светлана Логар, директорка
истраживања у агенцији „Ипсос стратеџик маркетинг”, додаје да су, с друге стране, „све такве теме у суштини ипак у другом плану”. Она оцењује да Косово не може да преузме било какав примат у односу на економске теме и не верује да ће то нека странка или коалиција узети за доминантну тему своје изборне кампање.

„Пратимо шта грађани сматрају примарним проблемима Србије, за које су они лично забринути. Веома дуго су толико доминантне све теме у вези са економском ситуацијом земље (незапосленост, низак животни стандард због малих плата и пензија...). Унутар три главна проблема мало ко ће навести Косово. Ево чак и сада, са овом ситуацијом, оних који међу три највећа проблема у Србији наведу Косово нема више од четири-пет одсто. А готово да нема ни једног јединог грађанина који у та три проблема не помене у некој варијанти економију”, указује Светлана Логар.

Друга велика тема, али далеко иза прве, јесте корупција. Тек онда могу да дођу на ред тзв. државне теме попут Косова. Светлана Логар сматра да се редослед приоритета неће променити за ово кратко време до избора и да ће теме економије и животног стандарда и даље остати у првом плану – али не уз нереална обећања, јер ће овог пута људи бити јако осетљиви на то шта им ко нуди.

„Могуће је да ће тема Косова мало ’скочити’ у кампањи, али економски проблеми су стабилно присутни – било шта да се дешава они су ’топ проблеми’. А све друго може да варира од догађаја до догађаја – као што је Косово скочило оног дана када је проглашена независност, па онда пало, па људи више о томе не мисле... Али то нимало не потискује економске проблеме у други план”, истиче она и оцењује да ономе ко ипак буде ишао у кампању са Косовом у првом плану то неће донети већи број гласова.

Наводећи да је извесно да је тема Косова сада добила на значају (не само због саме теме него и зато што је медијски изузетно пропраћена), Владимир Вулетић указује да је важно на који начин ће се та тема третирати у наступима странака. Зато што то питање тражи озбиљан државнички наступ, али када то постане „врућа тема”, тешко је да се избегне политикантство, политизовање, подилажење ниским страстима, дневним укусима грађана... И то је, како каже, потенцијална опасност и за саму кампању, али пре свега за оно што се дешава на Косову.

Од приступа теми зависи, по његовом мишљењу, и колико ће странке на њој „зарадити”. Неке странке, како истиче, држе позицију која је прилично застарела, односно, отварајући питање Косова, у први план истичу проблем (не)признавања његове независности. Право питање је, међутим, да ли се признаје реалност или не. „Оне странке које у већој мери прихватају реалност и имају став као већина грађана – хајде да решимо проблем на најбољи могући начин у постојећим околностима – можда могу да имају чак и више користи од тога што се ова тема отвара него оне које и даље инсистирају на ставовима из деведесетих година који ни на који начин не кореспондирају са реалношћу”, наводи Вулетић.

Б. Баковић